Danas se obeležava se jesenji Krstovdan, praznik koji se naziva još i Vozdviženje Časnog krsta. Ovaj praznik slavi se u spomen na dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim.
Krstovdan slavimo dva dana u godini; ovo je jesenji Krstovdan, a 18. januara slavi se zimski Krstovdan, u znak sećanja na prve hrišćane i krštenje Isusa u reci Jordan.
Na Krstovdan se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.
Narodno verovanje kaže da se na Krstovdan mogu predvideti i dalje vremenske prilike, i to na ovaj način:
– Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom.
– Ako je suvo, naredna godina će biti sušna.
– Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
– Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.
– Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
Izvor: Morava info
Kakve veze ima ovo verovanje koje je proizašlo iz političkih trvenja dva jarca na brvnu – Konstantina i Maksencija – koji su se makljali na jednom mostu? A Konstantin je kao usnio san i dan danas se raspravlja šta je video kao ‘znak’ pod kojim mu je rečeno da će pobediti – mač ili krstaču?! Post nije obavezan, jer je Isus ispunio Mojsijev zakon i time ga ukinuo. On nije postio, a ni apostoli dok je bio živ. Postili su kad je umro, ali kad je uskrsnuo više nisu.Tako da post je stvar dobre volje, zaveta, zdravstvenih razloga itd. a ne potreba da se dokaže vera, jer kad je uništen hram u Jerusalimu 70. n.e., prestao je i stari Zakon. Bilo kako bilo sve u vezi Krstovdana pokazuje kako je u pitanju sujeverje a ne vera koju Hristovi sledbenici treba da pokazuju.