GORNJI MILANOVAC – Deda Petko iz sela Družetići – čudo je prirode i društva. Uskoro će proslaviti stoti rođendan, ranjavan je dva puta, padao je sa grma i ispadao iz prikolice, jeo koprive u gladnim godinama, ali ga ništa ne sprečava da i danas radi.
Iza Petka Nikolića je čitav vek mukotrpnog života isprepletan ratovima nedaćama i borbom za opstanak. Gajio je kukuruz, stoku, a odmarao se pletući korpe od pruća. Danas u 98. godini života naćićete ga kako niže pruteve i sprema kotobanje za prvi vašar.
– Prvo počnem od dna, posle pletem jednu kiku, pa ovaj srednji deo, pa opet kiku i tako dok ne završim. Za jedan kotobanj treba 150 pruteva, a najteže je napraviti obruke jer samo za njih treba mi dva sata – kaže deda Petko.
Jedan dan – jedva jedan kotobanj, kaže ovaj vremešni strac, jer ostarilo se.
– Teško idem, da nisam padao i bio ranjavan, bio bih ja još uvek krepak. Ali ne žalim se, iza mene je skoro 100 godina – kaže deda za RINU.
Ovaj majstor za kotobanje je do sada ispleo čak 10.000 zlatnih korpi, kaže da potražnje ima, a cena je prilagođena veličini.
– Manji su 400 dinara, srednji po 800, a veliki hiljadarka. Ako mi donesu tu iz sela, pruće onda mu ispletem za 500 – rekao je Petko.
Izvor: RINA
