Depresija sve zastupljenija kod mlađe populacije

0
23

Depresija se globalno smatra ozbiljnim zdravstvenim problemom, a mnogi stručnjaci tvrde da je u porastu, ne samo kada su u pitanju odrasli, već i mlađa populacija.

Postoje velike sličnosti u simptomatologiji ove bolesti kada su u pitanju adolescenti i odrasli.

  • Depresija je poremećaj koji se karakteriše bezvoljnošću, lošim raspoloženjem, manjkom energije i aktivnosti, smanjenom sposobnošću da se oseti zadovoljstvo, slabom koncentracijom i povećanim umorom. Depresija je uzrok duboke patnje i jedno od najbolnijih životnih iskustava. Ne radi se o običnoj tuzi, jer se depresija može javiti bez pravog razloga ili je razlog nesrazmeran jačini tuge. Depresivne osobe se suočavaju i sa simptomima poput: slabog apetita ili prejedanja, nesanice ili hipersomnije, niskog samopoštovanja, slabe koncentracije ili teškoćama prilikom donošenja odluka. Dokazano je da depresija povećava rizik i od oboljenja od nekih drugih ozbiljnih bolesti i poremećaja, poput zavisnosti i sklonosti samoubistvu. Suicidalne misli i ponašanje su ozbiljan aspekt depresivnih stanja, posebno kod mladih ljudi – kaže psihoterapeutkinja Snežana Babović Pantović.

Ona upozorava da depresiju kod mladih često možemo prepoznati posmatrajući san i koncentraciju mlade osobe.

  • San je suptilan pokazatelj da li je organizam u pravilnom ritmu ili je nešto izvan ravnoteže. Promene u ritmu spavanja, sposobnost da se zaspi, učestalo buđenje, noćne more i ponavljajući snovi mogu biti znakovi „uzbune“. Sumnju dodatno izaziva nesposobnost adolescenta da čita, uči ili prati razgovor kao pre. Kod mladih često može doći do naglog pada u školskim i akademskim postignućima, usled problema sa koncentracijom i nemogućnošću fokusiranja pažnje. Sržni problem kod osoba koje boluju od depresije je i u osećaju samopoštovanja, kada osoba prestane da se smatra kompetentnom, privlačnom ili zanimljivom – kaže ona.

Babović Pantović navodi navodi i da je kod mlađe populacije nekada otežano rano prepoznavanje ovog stanja.

  • Mladi depresiju mogu ispoljavati na drugačiji način u poređenju s odraslima: njihova tuga može biti prikrivena kroz ljutnju, prkos, bunt, nemar prema sebi, posezanje ka psihoaktivnim supstancama. U praksi se neretko dešava da roditelji traže pomoć za svoje adolescente zbog problema u školi, upotrebe psihoaktivnih supstanci ili prekomerne zavisnosti od video igara, a da se vrlo brzu utvrdi da su ti problemi samo simptom depresivnog stanja mlade osobe – kaže psihoterapeutkinja.

Često se u ophođenju prema depresivnim osobama, a naročito kada je u pitanju mlađa populacija, zaboravi da se ne radi o hiru osobe da se tako ponaša ili lenjosti, već da je reč o bolesti kada ličnost nije u stanju da adekvatno percipira svoju okolinu, već ima pojačanu reakciju na negativne nadražaje.

  • Ophođenje prema adolescentima na način da im se govori da se saberu, da ne traže pažnju, da nema razloga da budu nezadovoljni i nesrećni, da su mladi i da je život pred njima i slično, može biti kontraproduktivno jer može dovesti do osećaja krivice i još većeg beznađa. Umesto toga, roditelji treba da pruže podršku na način da budu na raspolaganju, da saslušaju, da ne minimiziraju problem, da ih podrže da se zajedno jave stručnjaku. Uključivanje stručnjaka je ključno, budući da je procenat spontanog izlečenja kod depresivnih stanja zanemarljiv – zaključuje Snežana Babović Pantović.

Izvor: Morava info

Prethodni članakOvo su kandidati za Decembarsku nagradu grada Čačka
Sledeći članakBorac bez ikakvih šansi u duelu protiv Budućnosti

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here