Dino Rađa: Uvek je bilo teško igrati protiv Borca u čačanskoj hali kraj Morave

0
693

ČAČAK – Pre svega našem današnjem plemenitom gostu, legendarnom košarkašu i gostu rubrike “Pet na pet” Dinu Rađi poželećemo puno zdravlja, sreće i uspeha jer proslavlja 52. rođendan.

Naravno, zahvaljujemo se velikom igraču što je podržao društveno odgovorno poslovanje kompanije MOZZART. Proslavljeni košarkaš potencijalni dobitak namenio je za Andriju Lipanovića i humanitarnu akciju “Veruj i deluj” i kompanija MOZZART će sa 500 evra donirati Andriju Lipanovića (“Veruj i deluj”).

O čuvenom Splićaninu sve se zna. Bio je prvak Starog kontinenta, osvajač dve medalje na Olimpijskim igrama, bronzani na Svetskom prvenstvu, NBA zvezda…

Još u Bormiju sa juniorskom reprezentacijom uzeo je zlatnu medalju, a o tom velikom uspehu snimljen je film “250 stepenika”. Ovom prilikom MOZZART se zahvaljuje Dr Ljubiši Dmitroviću lekaru zlatne reprezentacije koji nam je pomogao da dođemo do značajnog gosta. Rađa je sa Jugoplastikom stigao do dve titule klupskog prvaka Evrope, a potom su se uspesi nizali u Virtusu, Bostonu, Panatinaikosu, Olimpijakosu…

Za naš portal Rađa je podvukao da se kao dečak bavio raznim sportskim aktivnostima, a da je za košarkaško opredeljenje “kriva” Dinova mama.

1.Da li ste se svojevremeno pored košarke bavili još nekim sportskim aktivnostima i kojim?

Jesam, plivanjem, veslanjem, rukometom, vaterpolom… Potom sam jednog leta brzo izrastao, recimo petnaest centimetara i ‘moja stara’ je kazala pokušaj sa košarkom. Tako je sve počelo. Kad su utakmice stare Jugoslavije u pitanju sećam se sjajne atmosfere u Čačku. Uvek je bilo teško igrati protiv Borca.

2. Ko Vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?

Tadašnja Jugoplastika je obilovala dobrim igračima. Da ne nabrajam sve, recimo Šolman, Jerkov…

3. Koji klub nosite u srcu?

Naravno Jugoplastiku, ali i Boston Seltik za koji sam nastupao.

4. Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

Ključna utakmica za mene je bila u Minhenu 1989. godine kad smo u finalu pobedili Makabi i postali prvaci Evrope. Tad je krenuo uspon.

5. Životni i sportski moto?

Uvek sam se držao i držim se devize – radi pošteno.

Izvor: Mozzart sport
Pišu: Nela i Đurđe Mečanin

Prethodni članakBurna rasprava u čačanskoj Skupštini: SNS preuzeo rukovođenje “Zračkom“?
Sledeći članakPrekršajne prijave protiv mladića koji su sa plastičnim pištoljima uleteli na čas u Ekonomskoj školi

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here