Budućnost Naftne industrije Srbije i dalje je neizvesna, ali su Srbija i mađarski MOL napravili važan korak ka mogućoj promeni vlasništva.
Potpisan je ugovor kojim se uređuje upravljanje NIS-om ukoliko MOL od ruskog Gazpromnjefta preuzme većinski paket akcija.
Sporazum predviđa da država poveća svoj udeo u kompaniji za dodatnih pet procenata, dok bi rad rafinerije u Pančevu bio garantovan najmanje narednih deset godina. Međutim, ključna pitanja ostaju otvorena – da li su Rusi spremni da prodaju NIS i šta će se dogoditi ukoliko do toga ne dođe ni do novog roka, 1. jula.
U jednom kabinetu u Vladi Srbije, bez prisustva medija i mogućnosti postavljanja pitanja, potpisan je ugovor sa mađarskim MOL-om kojim su definisani budući odnosi u NIS-u, ali samo ukoliko MOL od Gazpromnjefta zaista i preuzme većinski paket akcija.
Sporazum predviđa da Srbija poveća svoj udeo u NIS-u za dodatnih pet odsto, dok bi rafinerija u Pančevu zajedno sa Petrohemijom nastavila da radi najmanje narednih deset godina.
- Dileme nema, sporazum je dobar. To je zaista jedan dugoročni ugovor, ne verujem da bi neko drugi potpisao na nešto duže. Rafinerija u Pančevu je potpuno remontovana, napravljena je tako da može da prerađuje različite vrste nafte, naravno u određenim okvirima. Ima duboku preradu, znači vrlo je jedna savremena rafinerija koja će sigurno sledećih godina, uz naravno redovne remonte, moći dobro da radi. A nakon toga ne vidim nikakav razlog da, uz naravno neka nova ulaganja, i rafinerija ne nastavi da radi – ocenjuje za Insajder profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac.
Vlada tvrdi da će sa dodatnih pet odsto akcija Srbiji obezbediti veći uticaj u donošenju strateških odluka u NIS-u.
Ipak, pošto detalji ugovora nisu objavljeni, ostaje nejasno da li će država dobiti i dodatna mesta u Odboru direktora. Profesor Banjac podseća da je Srbija i do sada imala svoje predstavnike u upravljačkim telima kompanije, ali da njihov uticaj nije bio naročito vidljiv.
- Nismo mi sada dobili sa ovih pet odsto ništa novo, nego smo samo pojačali udeo u ukupnim akcijama, što će nam, ako MOL, odnosno Naftna industrija Srbije bude dobro poslovala, doneti dodatnih pet odsto od profita – dodaje on.
Srbija nije jedini manjinski vlasnik NIS-a – deo akcija poseduju i mali akcionari, odnosno građani i investitori, podseća urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković.
- Mogla je država, na primer, i ranije, i pre uopšte ove krize, da pozove na otkup ili da pojedinačno ili da ponudi neku cenu, na berzama se na razne načine trguje sa tim akcijama. I sad je pitanje da li će, ako sutra MOL uđe u vlasništvo u NIS-u, da li će on možda pozvati male akcionare da mu prodaju akcije pa da ima još veći procenat – navodi Putniković.
A sa pomenutim srpskim članovima odbora direktora NIS-a, među kojima su i bivša ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović i bivši gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, razgovarala je ministarka Đedović Handanović. Kaže – usaglasili su i potpisali jučerašnji ugovor, a iznela je i poslednje informacije o rezervama sirove nafte.
- Oko 350.000 tona obezbeđeno je do 1. jula, u skladištima i luci Omišalj. Ove zalihe, zajedno sa merama koje sprovodimo, doprinose sigurnosti snabdevanja, ali je neophodno da nastavimo da radimo na dugoročnom rešenju koje će poslovanju NIS-a vratiti predvidivost i stabilnost – objavila je ministarka rudarstva i energetike.
Ali to i dalje zavisi od ključnog pitanja – da li će Gazpromnjeft na kraju zaista pristati da proda većinski paket akcija?
- Sad je dat rok do 1. jula i nadajmo se da će oni konačno da se dogovore, pretpostavljam da Mađari ne bi ulazili u ovu priču sa državom Srbijom, da ne očekuju da sutra postanu vlasnici – napominje Putniković.
Međutim, ukoliko do dogovora sa ruskom stranom ipak ne dođe do 1. jula, kada ističe i operativna licenca NIS-u, Srbija bi mogla ponovo da se suoči sa sankcijama, zaključuje profesor Banjac.
Kao krajnja opcija zato, kaže, ostaje nacionalizacija ili prinudno preuzimanje kompanije, što bi moglo dodatno da optereti odnose Srbije i Rusije, posebno imajući u vidu i drugi energetski problem na vidiku, a to je da Srbija i dalje najveći deo gasa dobija upravo iz Rusije.
Izvor: Insajder
