Dušan Darijević o “Letu u Atrijumu“: Ko je ovde lud?

Piše: Dušan Darijević

ČAČAK – Teško je bilo zamisliti da će tekst „Uprkos svemu, „Leto u atrijumu““, koji sam napisao povodom tradicionalne letnje manifestacije u organizaciji Kulturnog centra, izazvati polemike i oprečne komentare na društvenim mrežama.

Naime u pitanju je pre svega kontekst i okolnosti u kojima se ova skromna, ali simpatična kulturna manifestacija odvijala. Da su u pitanju samo vreli, lenji avgustovski dani i večeri, poput mnogih u prethodnim godinama, ni po jada, ali ustalasana društveno-politička žabokrečina, pruža mogućnost da se uzavrele strasti iz političkog polja prenesu i na nedužna kulturna dešavanja, koja bi ostala u senci pored estradnih događaja na obali Morave. Ali, ne lezi vraže, upravo na sam dan otvaranja manifestacije u neposrednoj blizini atrijuma, jedna sasvim drugačija atmosfera, ni nalik onoj koja prati kulturna zbivanja. Na jednoj strani bučna muzika, set sastavljen od „patriotskih“ i estradnih hitova, na drugoj hor vuvuzela i pištaljki, a između kordon žandarmerije.Sve je podsećalo na onaj dokumentarac iz vremena raspada Jugoslavije, kad onaj „veseli“ vojnik kaže – „oni nas kao napadaju, a mi se kao branimo“. Na pozornici u atrijumu, pored sve buke, a ni jedna od strana nije uvažila činjenicu da se tu ipak odvija jedan kulturni događaj i da se strasti bar na kratko mogu primiriti, dok umetnici ne kažu svoje, a posle sve iz početka, momci iz kragujevačke grupe „Ti Fafa i ja“ su „otprašili“ svoje, a u klubu Kulturnog centra je otvorena izložba „Smak 50“.

Drugog dana na ulici još uzavrelija atmosfera, buka do maksimuma, a na pozornici, „Hasanaginica“ drama po tekstu Ljubomira Simovića (nedavno preminulog velikog pesnika i dramskog pisca), u režiji Miloša Jagodića u izvođenju amaterskog pozorišta „Dragoljub Milosavljević Gula“ iz Petrovca na Mlavi. Simovićev tekst po narodnoj baladi, ravan grčkim, ili Šekspirovim tragedijama po snazi i izrazu.Emocije koje lome srce otvrdlo u kamen, od navika, predrasuda i oveštalih običaja koji bivaju važniji od pravde, ljubavi, razuma. Pouka vazda lekovita, ali džaba, stvarnost koja želi da naruši pozorišnu iluziju, taj oklop i štit od surove i sirove zbilje od koje stradaju, svako na svoj način i akteri drame, traži da pozorište stane, da ne vrši svoju svetu misiju, taj tračak nade i utehe. Da li neko izdaje stvarnost, ako preko umetnisti želi da razobliči tragediju i usud koji živimo, da nam da snage da preživimo nemirna i olujna vremena?

Glumci su dali sve od sebe nadišli svoje mogućnosti, izborivši se sa svim nečistim silama u slavu teatra, kulture i umetnosti. Da li je zločin igrati ili gledati pozorišne predstave, a nije ići na plaže, restorane, ili godišnje odmore? Teza da ko nije sa nama, taj je protiv nas je opasna i razarajuća po slobodno i demokratsko društvo u kakvom bi valjda svi želeli da živimo. Po završetku predstave, drama se odvijala na ulicama, a pozorište još jednom potkazuje život.

Treće večeri, sjajni ulični svirači na sceni atrijuma, “Bad Week“ iz Novog Sada, autorske pesme, bluz i rok standardi i sjajna atmosfera u publici.

Četvrto veče i „Ko je ovde lud“ pozorišna predstava u izvođenju amaterskog Gradskog pozorišta iz Jagodine u režiji Branislava Nedića. Reditelj je uradio scensku adaptaciju scenarija za film „Tok-tok“ o „bolesnim „pojedincima koji u jednoj psihijatrriskoj ordinaciji u odsustvu lekara, pribegavaju vidu samopomoći“. Da li je ozdravljujuća inicijativa i preduzimljivost ljudi sa problemom, ili samo vid uspešne manpulacije glavnog iscelitelja, koji i sam ima još kakav problem, mogli su da otkriju oni koji su lek za svoje probleme potražili u pozorištu.

Iskustvo nam govori da pozorište i drugi kulturni događaji nisu utihnuli ni u najteže dane, tokom ratova i drugih pošasti, nema razloga da ni sad bude drugačije.

Izvor: Morava info