Gorivo u Srbiji već skupo, ukoliko rat u Iranu potraje biće još skuplje

Posledice sukoba na Bliskom istoku mogle bi da se osete u rezervoarima građana Srbije.

Od toga koliko će rat na Bliskom istoku trajati, da li će se završiti relativno brzo ili pak produžiti i na nekoliko meseci, zavisiće sudbine miliona ljudi u svetu. Sukob će se odraziti i na njihove novčanike, a do Srbije će najbrže stići atak na rezervoare.

Cene nafte rasle su od kako se očekivao napad SAD i Izraela na Iran. Tako je brent sirova nafta, međunarodna referentna nafta, skočila za 6,2 odsto i trgovala se po ceni od oko 77 dolara po barelu, nakon što je ranije tokom trgovačke sesije nakratko prešla 82 dolara. Saudijska naftna kompanija Aramko obustavila je u ponedeljak, 2. marta, rad u svojoj najvećoj rafineriji Ras Tanura nakon napada dronom, u incidentu koji je izazvao paniku na svetskim berzama i skok cena dizela za više od 20 odsto.

Za to vreme, Srbija već prodaje dizel po 200 dinara za litar, što je, pored Albanije, najviša cena u regionu. Kada je reč o ceni benzina, koji na pumpama staje maksimalno 181 dinar po litru, skuplji benzin od Srbije u regionu imaju Albanija, Grčka i Rumunija, piše Vreme.

Država Srbija od tog iznosa ubira pozamašan deo, što je jedan od najvećih iznosa akciza. One su opet poskupele u februaru 2026, pa akciza na bezolovni benzin iznosi 72 dinara po litru, gasna ulja 74,04 dinara, a TNG 56,23 dinara po kilogramu.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je za N1 da će posledice rata u Iranu biti ekonomski negativne po Srbiju.

• Posledice će biti negativne i one će biti najdirektnije u uticaju na rast cene nafte. Međutim, visina tog uticaja zavisiće od toga koliko sukob bude trajan, da li će se relativno brzo završiti ili će da potraje nekoliko nedelja ili meseci – naveo je Arsić.

I stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara Željko Marković rekao je za RTS da će cene i snabdevanje energentima zavisiti od dužine sukoba na Bliskom istoku. Ukoliko bude dugoročan, cene mogu drastično skočiti.

• Cena u početku neće možda imati tako velike skokove, ali ukoliko se ovaj sukob postane dugoročan i ukoliko to potraje, onda ćemo i videti ove istorijske maksimume koje smo kao 2022. godine imali, oko 120 dolara po barelu nafte. To smo videli tokom poslednje energetske krize, što se može desiti i što se tiče gasa. Naravno, gas će odmah povući i cene električne energije – objasnio je Marković.

Evropa je uvozno zavisna, posebno za gasom, ali i za naftom.

• Sa Bliskog istoka, ako pričamo o gasu, desetak procenata ukupne potrošnje ide iz Katara i tu mora da se napravi neka zamena. Što se tiče tečnog prirodnog gasa, najveći snabdevač su Sjedinjene Američke Države, onda slede ove ostale države. Sada se razrađuju neki scenariji ko bi mogao da zameni alžirski gas, sada se gleda da li će SAD moći da povećaju isporuke ili će se eventualno tražiti zamena u Nigeriji ili Angoli – rekao je Marković.

Stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara rekao je da pozicija Srbije nije na zavidnom položaju.

• Mi niti proizvodimo naftu, niti proizvodimo gas. Proizvodimo, ali nešto jako malo u odnosu na naše potrebe, s te strane smo zavisni. Situacija se dodatno komplikuje zbog NIS-a, tako da nismo u zavidnom položaju. Što se tiče električne energije, tu opet postoji neki uticaj sa strane. Međutim, “Elektroprivreda Srbije“ će moći da proizvede količine električne energije koje su potrebne, tako da tu ne očekujem neke veće oscilacije, bar što se tiče električne energije – zaključio je Marković.

U Srbiji je već godinama na snazi kontrolisano tržište naftnih derivata, što znači da država jednom nedeljno objavljuje maksimalne iznose benzina i goriva i pumpe ne smeju da ga nude po većim iznosima. Ipak, to na terenu znači da se tržište ne štiti od udara sa strane, jer se povećanja cena goriva u svetu preliju jednostavno državnom odlukom da poveća i maksimalne cene na pumpama.

Iako na Iran otpada samo tri do četiri procenta globalne proizvodnje nafte, njegova blizina Ormuskom moreuzu, koji se smatra najkritičnijom tačkom za transport nafte na svetu, podstiče analitičare da prognoziraju skok cena nafte.

Dugotrajno zatvaranje ili prekid saobraćaja kroz taj moreuz, kroz koji se transportuje petina svetske potrošnje nafte, mogli bi da dovedu do toga da cene tog energenta pređu psihološki prag od 100 dolara po barelu. To bi ugrozilo globalnu ekonomiju, ali i dodatno podiglo cene, koje je već sada teško obuzdati.

Trgovci naftom se nadaju da će trenutni poremećaji na tržištu nafte zbog udara biti relativno kratki, piše CNN. Ipak, ekonomska novinarka ovog medija piše da ostaje značajna neizvesnost oko obima i vremenskog okvira rata, za koji je američki predsednik Donald Tramp sugerisao da bi mogao da traje nedeljama.

Izvor: Vreme, N1, RTS