Guvernerka NBS: Ne mogu da tvrdim da je inflacija u Srbiji dostigla maksimum

0
227
Ilustracija: Shutterstock

Inflacija u Srbiji u oktobru ove godine bila je 15 odsto međugodišnje i veća je od očekivane, a posledica je poskupljenja energenata i hrane na svetskom tržištu, izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Ona je na predstavljanju novembarskog izveštaja o inflaciji istakla da ne može da tvrdi da je dostignut “pik“ inflacije, jer postoje spoljni faktori na koje ne može da se utiče.

Bila bih neogovorna i neozbiljna ako bih tvrdila da je ovo pik – kazala je ona.

Navela je da je “uvezena“ inflacija uticala dvotrećinski na inflaciju u Srbiji i na baznu inflaciju koja je u oktobru bila 9,5 odsto, medjugodišnje.

To je i dalje znatno niže od ukupne inflacije i od inflacije zemalja regiona koje imaju isti režim monetarne politike – rekla je Tabaković.

Ocenila je da su nepovoljni medjunarodni uslovi i kriza uticali na rast BDP-a Srbije koji će, kako se očekuje, do kraja godine biti dva do tri odsto, možda bliže tri odsto, a naredne godine oko 3,5 odsto, dok bi u 2024. mogao da bude oko četiri odsto. Najavila je da će NBS nastaviti da pooštrava uslove na domaćem monetarnom tržištu, ali manjim tempom.

Na reviziju stope rasta odrazila se, kako je rekla, lošija od očekivane poljoprivredna sezona i prekid u snabdevanju Evropske unije gasom iz Rusije.

U novoj projekciji rasta BDP-a pozitivan doprinos i dalje očekujemo od domaće tražnje, dok će zbog visokog uvoza energenata doprinos neto izvoza biti negativan – rekla je Tabaković.

Prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija će, prema njenim rečima, ostati na povišenom nivou do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji.

Znatniji pad inflacije očekujemo u drugoj polovini 2023, a povratak u granice cilja u drugoj polovini 2024. godine – rekla je Tabaković.

Vodeće centralne banke i međunarodne institucije predviđaju da će inflacija, kako je rekla, biti iznad dugoročnog proseka i iznad ciljanog nivoa i tokom 2023, pa i 2024, dok se povratak na uobičajen nivo inflacije širom sveta očekuje u 2025. godini.

Inflacija u svetu na ovom nivou nije viđena decenijama u zoni evra je, prema preliminarnim procenama Evrostata, u oktobru na istorijskom maksimumu od 10,7 odsto, pri čemu u Nemačkoj iznosi 11,6 odsto – rekla je Tabaković.

Viša globalna inflacija je, prema njenim rečima, u velikoj meri posledica većih od očekivanih indirektnih efekata cena energenata, primarnih proizvoda i industrijskih i poljoprivrednih sirovina. Na rast inflacije, kako je rekla, utiču i dalje izražene neravnoteže izmedju ponude i tražnje, viša inflaciona očekivanja i izražena neizvesnost na robnim i finansijskim tržištima.

Izvor: Beta

Prethodni članakPreminula mlada Čačanka koja je juče skočila sa petog sprata
Sledeći članakU Čačak 94 stiglo pojačanje iz San Dijega

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here