Kompaktni krosover iz 2016, 1,6 litara dizel, 168.000 kilometara prema oglasniku mada ko zna koliko stvarno, cena 7.400 evra, uvezen iz okoline Milana i odmah stavljen na plac na izlazu iz Čačka prema Kraljevu, gazda tog placa mi je pričao krajem avgusta da je auto stigao u sredu ujutru a da ga je do petka oprao i stavio na beton. U ponedeljak je došao kupac iz Gornjeg Milanovca, pogledao motor, seo unutra, dao keš i nije pitao ništa osim da li tehnički prolazi, pa je gazda dodao da je to najčešći scenario za aute ispod osam hiljada evra, kupac pogleda, sedne, ili uzme ili ne uzme, proveru istorije ili VIN dekodiranje traži možda jedan od deset i to uglavnom neko ko se već jednom opekao.
Pitao sam ga da li se to menja i on je slegnuo ramenima, kaže menja se samo ono što kupci traže, a kupci traže jeftinije, pa sam odustao od tog pitanja jer mi je odgovor bio isti kao i kod dilera iz okoline Ivanjice s kojim sam razgovarao nedelju dana ranije, dvanaest godina u poslu čovek, i on kaže isto, kupci hoće sve jeftinije a ponuda dobrog auta ispod pet hiljada evra je sve manja pa im prodaje ono što ima, uglavnom dizelaše stare deset i više godina sa kilometražom koja je, kako on kaže, diskutabilna.
Istraživanje koje je obuhvatilo i dilere i kupce na srpskom tržištu, objavljeno početkom 2026, išlo je u istom pravcu, 40 odsto ispitanih kupaca planira da potroši do 5.000 evra na auto, još četvrtina ide do 8.000, a tek 11 odsto je spremno da prekorači 15.000 evra, i dileri potvrđuju otprilike isto jer 39 odsto njihovih kupaca dolazi sa budžetom ispod pet hiljada. A onda u tom istom istraživanju stoji podatak koji se kosi sa tim ciframa, skoro polovina tih istih kupaca kaže da im je tehničko stanje i istorija vozila najvažniji kriterijum pri kupovini, važniji od cene, što na placu kod Čačka nema nikakvog praktičnog smisla jer auto od pet hiljada evra obično ima istoriju kakvu niko ne želi da čita, a podaci iz VIN dekodiranja u carVertical-u za taj segment tržišta često izbace kilometražu koja ne odgovara godinama i klasi auta. Diskutabilna. Gazda placa iz Čačka mi je to prokomentarisao kratko, kaže kupce to retko zanima dok im auto izgleda čisto, a ja sam mu rekao da sam to već čuo u Ivanjici i on se nasmejao.
Tržište novih automobila u Srbiji u prvoj polovini 2026. izgleda kao da pripada nekoj drugoj ekonomiji, registrovano je 19.515 novih putničkih vozila, rast od 18,47 odsto u odnosu na isti period prošle godine, i hibridi su po prvi put preuzeli vodeću poziciju sa 43,62 odsto tržišnog udela pa je gotovo svaki drugi novi auto u Srbiji sad hibrid, a električni su i dalje na margini, oko dva odsto, mada je i to više nego 2024. kad su bili na 1,6. Cela 2025. završila je sa 31.697 novih putničkih automobila i to je bio najbolji rezultat u poslednjih pet godina, benzinci su tada držali 44,9 odsto a hibridi 37,6, pa je preokret u prvih šest meseci 2026. bio oštriji nego što su očekivali i oni koji prate ovo tržište svake nedelje, a ja sam razgovarao sa par takvih i niko mi nije rekao da je predvideo da će hibridi preći 43 odsto za pola godine. Kontrolor sa jedne linije tehničkog pregleda kod Kraljeva, ne želi da mu pominjem ime jer kaže da šef ne bi bio oduševljen, pričao mi je da razliku vidi na liniji, pre dve godine skoro sve što mu dođe na prvu registraciju bio je dizel, šest, sedam, osam godina star, sa nemačkih ili italijanskih tabli, a sad mu dolaze hibridi, uglavnom novi, i klasičnih dizelaša sa velikom kilometražom ima manje nego ranije mada ih i dalje ima dovoljno da mu popune smenu.
Novih se proda 31 i nešto hiljada godišnje, a uveze se otprilike 180 hiljada polovnih, šest puta više, i taj odnos se ne menja značajno ni u 2026. koliko se za sad vidi, pa ta dva tržišta žive jedno pored drugog i nemaju mnogo dodirnih tačaka osim što oba završe na istom tehničkom pregledu. Republički zavod za statistiku objavio je da je ukupan broj registrovanih motornih vozila u Srbiji u 2025. porastao za 4,2 odsto u odnosu na godinu ranije, rast u gotovo svim kategorijama osim radnih vozila gde je pad bio 15 i kusur odsto, a kod putničkih automobila rast je bio 3,9 odsto i od 134.247 putničkih automobila prvi put registrovanih u prvih devet meseci 2025, čak 82,7 odsto su bila vozila starija od dve godine, dakle uvoz, i tu se vidi koliko polovnjaci i dalje dominiraju nad novim kolima bez obzira na te lepe brojke o hibridima. Pitao sam kontrolora iz Kraljeva da li mu na liniji dolaze hibridi iz uvoza i rekao mi je da ih viđa, ali retko, uglavnom su to skuplja kola, iznad 15.000 evra, i vlasnici tih kola obično dođu sa punom fasciklom papira, servisnom knjižicom i ponekad izveštajem o istoriji vozila, a za aute ispod osam hiljada kaže fascikla je tanja, ponekad je to samo saobraćajna dozvola i kupoprodajni ugovor i ništa više.
Prosečna starost voznog parka u Srbiji prelazi 17 godina i taj podatak se ponavlja iz godine u godinu sa malim pomeranjima naviše, vladina strategija predviđa pad na 14 godina do 2030. ali za sad nema naznaka da se to zaista dešava jer je samo sedam odsto celokupnog voznog parka mlađe od šest godina, 76 odsto su stariji od deset, a prosek u Evropskoj uniji je oko 12 godina pa je razlika očigledna i bez kalkulatora. Euro norme uvezenih polovnjaka govore istu priču, u 2025. je registrovano 54.365 vozila sa Euro 3 i Euro 4 motorima, 53.966 sa Euro 5, i 39.085 sa Euro 6, što znači da je više od trećine uvezenih automobila došlo sa motorima koji su projektovani pre 2010. a to su motori za koje u Nemačkoj više niko ne želi da plati tehnički pregled. Šezdeset odsto novih automobila u Srbiji kupuju pravna lica, preostalih 40 odsto su fizička lica, i otprilike 55 odsto kupovina se obavlja za keš, pa je tržište novih automobila zapravo korporativno, fleet i lizing, a prosečan kupac iz Gornjeg Milanovca ili sa placa kod Čačka nema dodira sa hibridima koji dominiraju u statistikama registracija, on kupuje ono što može da priušti i to je najčešće dizel, uvezen, sa desetak godina na kičmi i kilometražom u koju veruje jer mu tako piše na satu.
Istraživanje za srpsko tržište, ono isto koje je pokazalo budžete kupaca, navodi da 27 odsto ispitanih namerava da kupi auto ove godine, još 29 odsto verovatno hoće, a 26 odsto još razmišlja, ali dileri su oprezniji jer 35 odsto njih očekuje stabilan nivo prodaje u narednim mesecima a 29 odsto ne želi uopšte da predviđa. Gazda placa iz okoline Kraljeva, sa kojim sam razgovarao posle kontrolora, rekao mi je nešto slično, da kupci kod njega retko pitaju za istoriju vozila, a kad pitaju obično je to neko ko je već jednom izvukao kratak kraj sa autom koji se ispostavio kao udaren ili sa skinutom kilometražom, i da je to jedini način na koji ljudi u Srbiji uče o proveri auta, na svojoj šteti, posle koje sledeći put dođu sa pitanjima koja su trebali da postave prvi put.
PROMO TEKST – ZAKUPLJEN PROSTOR
