Hibridna nastava u školama u Srbiji: Kako će izgledati i šta donosi đacima i nastavnicima

Đaci u Srbiji uskoro bi mogli da idu na hibridnu nastavu, predviđeno je izmenama zakona u oblasti obrazovanja i vaspitanja koji su trenutno na javnoj raspravi. Takva nastava bila bi kombinacija neposrednog rada u školi i onlajn učenja, odnosno „rada na platformi za hibridnu nastavu“, predviđeno je izmenama zakona.

Za vreme kovida, učenici osnovnih i srednjih škola bili su primorani da prate nastavu preko interneta i raznih onlajn platformi za učenje. U priručniku za pedagošku primenu sistema za upravljanje učenjem „Mudl“, koji se koristio i u Srbiji, navodi se da je u to vreme interesovanje za hibridnu nastavu značajno povećano, a „stručna javnost prepoznala je potrebu za širim i dubljim razumevanjem ovog načina organizacije nastave“. Međutim, onlajn učionice sada neće funkcionisati po istom principu kao u vreme kovida.

Kako za NIN kaže Katarina Aleksić, rukovodilac Centra za obrazovnu tehnologiju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, hibridna nastava ne uključuje video-konferencijske sastanke u onlajn prostoru. Ona omogućava učenicima da jedan deo sadržaja uče u onlajn učionicama, u vreme i tempom koji njima odgovara. Na taj način oni se bolje pripremaju za časove uživo, dok se za samo vreme časa akcenat stavlja na praktičan rad, diskusiju i primenu naučenog.

• Tokom trajanja hibridne nastave nije obavezno da nastavnici i učenici tokom čitavog trajanja obrazovno-vaspitnog rada budu u neposrednom kontaktu već se njihov udeo planira u odnosu na dati kontekst – kaže ona.

U obrazloženju izmena navodi se da škola može da donese odluku o realizaciji hibridne nastave u okviru svih ili grupe predmeta i aktivnosti, u skladu sa nivom digitalnih kompetencija nastavnika i tehničkom opremljenošću škole, a odluka može da važi za celu školsku godinu ili za određeni period.

Vreme, mesto, način i nosioci ostvarivanja hibridne nastave utvrđuju se godišnjim planom rada škole na osnovu preporuka Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, a bliže uslove o tehničkim uslovima za realizaciju hibridne nastave propisuje ministar, navodi se u nacrtu.

Rukovodilac Centra za obrazovnu tehnologiju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Katarina Aleksić, rekla je za NIN da je hibridna nastava prisutna u Srbiji skoro 10 godina. Ona objašnjava da se dopunom Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) hibridna nastava zapravo promoviše pre nego uvodi.

• Hibridna nastava ni u jednom segmentu ne remeti organizaciju rada škole, naprotiv. Ona dopunjava te časove omogućavajući nastavnicima da u učionicama, sa svojim učenicima rade drugačije stvari. Dakle, svi časovi se održavaju u školi, po predviđenom rasporedu, ali je ono što se na tim časovima dešava sasvim drugačije. Umesto da pretežno prezentuju gradivo često obimnog programa nastave i učenja, nastavnici se okreću podsticanju učenika da diskutuju i samostalno dolaze do zaključaka. Vreme u učionici više se koristi za aktivnosti koje razvijaju kritičko mišljenje i stvaralačko rešavanje problema – rekla je Aleksić.

Hibridni pristup omogućava da učenici onlajn rade na zajedničkim projektima, učestvuju u diskusijama, a zatim na času razmenjuju ideje i dobijaju povratne informacije u pravom trenutku. Tako se uspostavlja i podstiče kolektivno učenje i učvršćivanje znanja.

Uspostavljanjem onlajn učionice nastavnik ima mogućnost da u onlajn prostor prenese upoznavanje sa osnovama novih nastavnih sadržaja. Učenici mogu samostalno da rade najjednostavnije zadatke, a da dragocena vreme u školi posvete dubljem izučavanju gradiva kroz grupni rad, vršnjačko učenje i projektnu nastavu.

• Hibridna nastava donosi učenicima preko potrebnu promenu obrazovnog iskustva u školskim učionicama. Ni za trenutak ne smemo da zaboravimo da u školu dolazimo da bismo učili jedni od drugih i jedni sa drugima. Ne dolazimo da bismo sedeli sa slušalicama i gledali u ekrane. U školi je opravdano koristiti tehnologiju u situacijama kada je ona direktno doprinosi razumevanju onoga što se uči. U školskim učionicama želimo vršnjačko učenje, rad na projektnim zadacima, nastavnika koji usmerava tu mladu zajednicu koja uči – kaže Aleksić.

Ona zaključuje da hibridna nastava donosi učenicima mogućnost da praktikuju ono što uče i da svoje znanje stave u kontekst realnih probema kako bi ga zaista primenjivali.

Na pitanje da li će ovaj vid nastave da predstavlja dodatnu obavezu za učenike i nastravnike, ona odgovara da hibridna nastava ne menja ništa. Učenici uče u školi isto kao i kod kuće, tako da ovaj vid nastave neće biti dodatno opterećenje za njih.

• Tokom hibridne nastave, dobit za učenike jeste prilika da se kod kuće bave jednostavnijim zadacima, a u školi, uz pomoć nastavnika i vršnjaka, zanimljivim zadacima srednjeg, pa i naprednog nivoa. Roditelji mogu da imaju uvid u ono što se uči, u aktivnosti svog deteta, dok nastavnik, koristeći analitiku učenja, ima potpuni uvid u potrebe svakog od svojih đaka – rekla je Aleksić.

Praktikovanje hibridne nastave nije obaveza, ali jeste mogućnost koju nastavnici treba da prilagode.

Učenici su međusobno različiti i ne uče svi istom brzinom i intenzitetom, kaže Aleksić. Onlajn učionice omogućavaju im da stiču znanje bez pritiska vršnjačke grupe. Predznanje stečeno onlajn povećava njihovo samopouzdanje i spremnost za izazove u školi.

• Ne uče svi učenici na isti način, istom brzinom, neki od njih su samopouzdani, neki su tihi i stidljivi, neki čitaju sporije, nekima treba više vremena da razmisle o gradivu, neki su brzopleti, neki više vole da pišu nego da javno govore. Kada postoji mogućnost da učenici izgrade osnovna znanja iz neke oblasti u onlajn učionici, u svom ritmu, bez pritiska vršnjačke grupe, na način i u vreme koje im najviše odgovara – tu mogućnost ne treba da propustimo! Učenici koji dolaze u školu sa predznanjem o onome što se uči su sigurniji u sebe i spremniji da se uhvate u koštac sa izazovnijim zadacima – rekla je ona.

Upitana za mane ovog modela, Aleksić je rekla da ih nema, kako kaže „ovo je nastava koju podržavaju nastavnici isto koliko i učenici“.

U odnosu na tradicionalni model, hibridna nastava produžava obrazovni kontakt nastavnika i učenika i van školskih zidova. Učenik ima priliku da uči iz lekcije koja sadži povratnu informaciju koju je nastavnik osmislio i da pravovremeno sazna da li dobro razume gradivo.

• Fleksibilnost modela je toliko velika da doslovno ništa nije nemoguće. Tehnologija može biti zaista korisna, a da li će ostati u zoni zabave i gubljenja vremena ili će doprinosti dosezanju propisanih ishoda učenja, na nam je da odlučimo – rekla je Aleksić.

Izvor: NIN