Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da država priprema veliki paket mera za podršku građanima od 1. septembra, a prva na listi biće smanjenje cena najvažnijih proizvoda u trgovinama. Prema njegovim rečima, država će doneti zakone po kojima će ograničiti nivo marže koju trgovci koriste, a glavni cilj je da se oni koji na nefer način podižu cene primoraju da ih spuste.
Ovo nije prvi pokušaj snižavanja cena osnovnih životnih namirnica i drugih proizvoda koji država najavljuje na velika vrata. U Srbiji je 2023. godine pokrenuta akcija „Bolja cena“, čiji je cilj bio upravo da doprinese boljem životnom standardu građana, kako bi što lakše prebrodili globalnu krizu prouzrokovanu ratom na istoku Evrope i poremećajima u lancima snabdevanja.
Tada se sa istoimenom oznakom („Bolja cena“) na rafovima trgovinskih lanaca moglo naći 36 proizvoda koji su bili „na režimu“ konstantne akcije – od brašna, ulja, mleka, pilećeg mesa, jogurta, jabuka, krompira, pasulja, pa do hrane za bebe i kućne hemije. Akcija je trajala od 13. septembra do 31. decembra, a njen osnovni cilj bio je da cene ovih proizvoda budu najniže ili među dve najniže u toj kategoriji u Evropi.
Godinu dana kasnije, u septembru 2024. pokretanjem manje-više slične akcije, ovog puta pod nazivom „Najbolja cena“, država je pokušala da obori inflaciju izazvanu ratom u Ukrajini tako što će građanima, naročito onim najugroženijim, omogućiti pristupačnu kupovinu najvažnijih životnih namirnica. Tada je u 2.500 maloprodajnih objekata pod ovom oznakom bio snižen 81 proizvod – od prehrambenih do proizvoda za ličnu higijenu i kućne hemije.
Ipak, čini se da akcije koje je organizovala država nisu imale dovoljno efekta. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), potrošačke cene u junu 2025. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 4,6 odsto.
Hrana i bezalkoholna pića poskupeli su za 7,4 odsto, dok su u okviru ove kategorije cene voća skočile za 31,6 odsto, a cene kafe, čaja i kakaoa za 29,1 odsto. Odeća i obuća skuplje su za 4,9 odsto, dok su troškovi stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva veći za 3,4 odsto.
Sa novim poskupljenjem struje za domaćinstva koje se najavljuje od septembra, i to za najmanje sedam odsto, evidentno je da će udar na kućni budžet građana od jeseni biti znatno veći.
Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da je najava o ograničenju marži najkraći put da Srbija osiromaši i da se vrlo brzo pojave nestašice. On ocenjuje da mera za smanjivanje cena neće biti sprovedena kroz zakon koji određuje kolike marže mogu da budu.
- Od toga nema ništa. To je demagogija u vreme političkih bitaka koje se trenutno vode u Srbiji. Ograničenje marži jeste izvodljivo i to je najsigurniji put da upropastite jedno društvo i privredu, jer nema boljeg načina da to učinite nego da uvedete kontrolu cena – navodi Stevanović u razgovoru za Biznis.rs.
Kada je reč o nivou cena raznih životnih namirnica i robe široke potrošnje u Srbiji, on ističe da se u njihovoj analizi ne treba baviti posledicama već uzrocima.
- Kada imate neku posledicu koja vam se ne dopada, probate da vidite šta je dovelo do toga. Ono što država može da uradi ako želi je da vidi zašto su troškovi i cene u Srbiji visoki – znači, gde se ‘zidaju’ cene. A onda kada se najavi žešći obračun država pogleda da li postoje neki izvori troškova kojih ima u našoj zemlji, a nema drugde. Recimo, da li postoje neki troškovi koji možda nisu ni zakoniti, na primer troškovi korupcije, da li ima troškova ulaska na tržište, da li je država sve učinila da se pojave drugi konkurenti ili ih tera iz Srbije. To su u stvari prava pitanja – kaže Aleksandar Stevanović.
Pitanje je, kako kaže, i da li Komisija za zaštitu konkurencije „samo ponekad izda saopštenje kao opoziciona stranka koja ima podršku građana od 0,2 odsto ili kao zbor građana u nekoj opštini“, dok ima moć da kazni nekoga ko koristi oligopolsku poziciju – ako se ustanovi da je tako.
- Treba postaviti i pitanje zašto je skupo uvoziti u Srbiju, pošto ne možemo sve sami da proizvedemo za sebe. I kada se tu nađu odgovori ja sam siguran da će cene pasti, uz više konkurencije i manje nepotrebnih posrednika, a pogotovo troškova koji su neproduktivni. Kada se sve to sabere, mislim da je mnogo bolje baviti se uzrocima – dodaje Stevanović.
Smatra da je tužno pitanje – koliko košta ogrevno drvo, jer dok su plate u Srbiji skočile i dok se govori da smo postali zemlja srednjeg nivoa razvoja istovremeno se javljaju mere od pre 15 godina.
- Cena kapitala u Srbiji, kada se poredi rizik zemlje i sve ostalo, uopšte nije visoka. Ako je vi snizite dajete ljudima pogrešne signale šta su dobre odluke sa stanovišta njihove dugoročne perspektive – zaključuje Aleksandar Stevanović.
Izvor: Biznis.rs
Lažno i ma silu Fiksni kurs evra je genijalnono osmišljena pljačka jedinih ekonomski zdravih sektora, izvoznika i ljudi.koji dobijaju pomoć iz inostranstva…nije istp kad za 100 EUR dobijete 11h ili 20h dinra!
A što se cena tiče, jedva čekam sa ih ograniče, i tako dovesu so nestašica, ili sto ke još bolke, na taj način reketiraju hipermaekete!
Mi smo jedina zemlja gde se problem cena rešava filozofijom: ‘zidaj, pa šta pukne’. Umesto da se udari po korupciji, monopolu i reketu uvoznih kanala, država opet zavrće šraf na krajnjem potrošaču. Lakše je udariti narod nego oligopol. Dok oni zidaju cene, narod kupuje šporete i sabira ogrev kao da je 2008, a ne zemlja ‘ekonomskog tigra’. Umesto da mogu da biram šta ću da jedem, država mi nudi izbor: da li da jedem ili da se grejem. Prava demokratija – na kašičicu. Ako ovako nastavimo, uskoro će i vazduh postati luksuz – ali srećom, država će ga subvencionisati 10 minuta dnevno po domaćinstvu.