Poskupljenje je jedna od reči koje su obeležile prošlu godinu, a najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RRZS) pokazuju da je rast potrošačkih cena nastavljen i u januaru.
Inflacija je prošlog meseca stigla do 15,8 odsto, što znači da su proizvodi i usluge toliko skuplji u odnosu na isti mesec prošle godine. Rekorderi poskupljenja su ogrev sa čak 51,2 odsto i proizvodi iz grupe mleko, sir i jaja, čija je cena veća za 43,9 odsto, prenosi Euronews Srbija.
Prosečno domaćinstvo u Srbiji najviše novca troši na hranu, a namirnice su u proseku u odnosu na januar prošle godine skuplje za četvrtinu ili 24,7 odsto.
Potrošačima je sve manje dostupna i riba, jer je njena cena veća za 27,4 odsto, a posle nje slede povrće i ulja i masti sa oko 22 odsto. Meso je skuplje za 19,3 odsto, a hleb i žitarice 20 procenata. Sokovi, mineralna voda i ostala bezalkohola pića, kao i kafa, čaj i kakao skuplji su u proseku za oko 16 odsto. Rast cena alkohola je bio malo blaži, pa su vino, pivo i žestoka pića u proseku skuplji za oko 10 odsto. Šamponi, kreme, sapuni, dezodoransi, paste za zube i ostali predmeti za ličnu higijenu skuplji su za 24,7 dosto.
Električna energija, gas i ostala goriva od januara 2022. do januara 2023. poskupeli su za 26 odsto. Domaćinstva za struju moraju da izdvoje u proseku 18,6 odsto više, za gas 19,5 odsto, dok su čvrsta goriva u januaru skuplja za čak 51,2 odsto u odnosu na prošlogodišnji januar. Najmanje je poskupelo daljinsko grejanje, čija cena je u Srbiji u proseku povećana 7,8 odsto u odnosu na prošlu zimu.
NBS: Inflacija u skladu sa očekivanjima
Međugodišnja inflacija i u decembru, i u novembru 2022. bila je 15,1 odsto, što znači da je u januaru ponovo dobila ubrzanje, s obzirom na to da su cene porasle za 15,8 odsto. U Narodnoj banci Srbije kažu da je januarska inflacija u skladu sa očekivanim rezultatom i napominju da se i dalje oko dve trećine doprinosa odnosi na rast cena hrane i energenata. Napominju da je na mesečni rast cena u januaru u odnosu na decembra od 1,4 odsto najviše uticao rast regulisanih cena po osnovu ranije najavljenih korekcija cena električne energije, gasa i cigareta i cena hrane, dok je u manjoj meri doprineo i rast cena u okviru bazne inflacije.
– Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat, pre svega visokih svetskih cena hrane, rasta cena ulaznih troškova u proizvodnji i transportu hrane, kao i negativnih efekata suše u Srbiji i u većem delu Evrope. Kod cena energije, pored pada cena naftnih derivata, u januaru je zabeležena i korekcija cena električne energije i gasa što je uticalo da rast cena na nivou cele grupe u januaru iznosi dva odsto – navode u centralnoj banci.
Osim hrane i energenata, mnogima je najveći izdatak kirija, a upravo stambena renta je gotovo za trećinu veća u odnosu na prošlu godinu, odnosno za 27,3 odsto. Popravka nameštaja, rasvete i podnih prostirki uvećala je cenu za 24,3 odsto, dok su sredstva za održavanje stana poskupela za 28,7 procenata. Trošak bašta, sadnica i cveća porastao je za 22,5 odsto. Među proizvodima koji su najviše poskupeli je i kancelarijski materijal, za koji je potrebno izdvojiti 32,2 odsto više novca u odnosu na prošlu godinu.
Zvanična statistika beleži indekse potrošačkih cena u 12 grupa proizvoda i gotovo da nema proizvoda koji nije poskupeo. Jedina dva primera su oprema za prijem, snimanje i reprodukciju zvuka i slike, koja je u proseku za 2,3 odsto jeftinija u odnosu na prošlu godinu, kao i i prevoz putnika avionom za 0,2 odsto, što u suštini znači da je cena karata u većini avio-kompanija ostala na prošlogodišnjem nivou.
Zbog viskoih cena povrća, u restoranima su najviše skočile cene sala i variva – u proseku za oko 20 odsto. Kolači i topla i hladna predjela su poskupeli nešto malo manje, oko 19 odsto, dok su pečenje i jela po porudžbini skuplji za 18,5 odsto.
Kada se očekuje popuštanje apetita „inflacione aždaje“?
U centralnoj banci smatraju da bi na postepeno ublažavanje troškovnih pritisaka moglo da ukaže usporavanje inflacije u zoni evra i usporavanje rasta proizvođačkih cena kod nas i u međunarodnom okruženju.
– Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije bio je sporiji u odnosu na ukupnu inflaciju i u januaru je iznosio 0,9 odsto. S druge strane, cene derivata nafte su zabeležile pad od 2,4 odsto na mesečnom nivou. Mesečni rast cena prerađene hrane u januaru je iznosio 1,3 odsto i usporio je u odnosu na ostvarenja iz prethodnih meseci. Vođene višim cenama povrća, cene neprerađene hrane su u januaru povećane za 2,4 odsto – navode u NBS.
Izvor: Beta
Ih, šta smo mi sve prebobali preko grbače. I ovo ćemo. Garantujem.
Ana, ne piše se nemoj te već nemojte. Vrlo nepismeno. Za ostalo nemam komentar.
Veceras u 21 cas nas predsednik Vucic objasnice da ovo nije tacno. Nemoj te vise da pisete lazi.