ČAČAK – Peti dan Pozorišnog festivala mladih amaterskih i profesionalnih autora – MAPA 032; predstava “Tri zime“; Tekst: Tena Štivičić; Režija: Jasna Đuričić; Teatar “Promena“ Novi Sad.
Piše: Dušan Darijević
Da nije Festivala MAPA 032, pitanje je kad bi čačanska publika bila u prilici da vidi predstavu koja traje četiri sata, nastalu pre šest godina kao ispitna, diplomska predava studenata glume u klasi profesorke Jasne Đuričić.
Pre svega, dve stvari su uticale da publika sa pažnjom izdrži slatke muke, neverovatna energija sa kojom igra čitav mladi ansambl i taj polet mladosti, koji se nije uplašio ni teme, a ni samog govora koji nameće tekst Tene Štivičić. Naime, “Tri zime“ nas vraćaju u ključne istorijske periode na ovim prostorima, ’45,’ 90, 2011. i kako oni utiču na život jedne porodice sabrane u jednu tajanstvenu kuću u Zagrebu. Pokušaj da se sebi i drugima objasni šta nam se to do dogodilo i nama pojedinačno i državi koju su neki označili kao tamnicu naroda, vredan je pažnje i to je taj amalgam koji spaja priču sa scene i publiku, one koji su proživeli to vreme i one koji to vreme nisu ni doživeli, na one rođene u Hrvatskoj ili u Srbiji, sasvim je svejedno, scenska magija je tu da potire sve razlike.
Sam tekst, ali i njegovo tumačenje Teatra “Promena“, ne staje ni na čiju stranu, ali nam dopušta da vidimo različita viđenja istog. Akcenat na ženskim likovima daje posebnu draž predstavi i to je svakako pomak u savremenoj dramaturgiji.
Ova predstava nameće i neka pitanja – da li je moralo ovoliko dugo, da li su neke scene mogle biti kraće i teško razabiranje u šumi likova na sceni i njihovoj međusobnoj povezanosti i da li se tekst negde mogao štrihovati. Sve u svemu, veliki aplauz da se progovori o traumama prošlih vremena na iskren, jednostavan i ubedljiv način. Progovoriti sa scene o onom što se tiče svih nas je hrana za dušu, kad ne razumemo zašto je tako moralo biti. Ako su sve studentske predstave poput ove, nemamo razloga da brinemo za našu pozorišnu budućnost. Ocena, četiri plus.
