Priča o akcizama ponovo je aktuelna zbog rasta cena nafte na svetskom tržištu, uzrokovanog sukobima na Bliskom istoku, što preti da drastično poveća i cene goriva u Srbiji.
Najavljene mere na čekanju
Država je najavila mere kako bi sprečila skok cena dizela i benzina, a mnogi ekonomski stručnjaci smatraju da bi država mogla da primeni smanjenje akciza za 20 % kao jednu od mera.
Udeo državnih nameta u maloprodajnoj ceni dizela u Srbiji trenutno iznosi 55 %, a u ceni benzina 57 %, piše Danas.
Država je 15. februara povećala akcize na gorivo. Akciza na bezolovni benzin uvećana je za dva dinara i sada iznosi 72 dinara po litru, a toliko je povećana i za dizel i sada iznosi 74,04 dinara po litru.
U maloprodajnu cenu osim akciza uključeni su i PDV od 20%, naknada za obavezne rezerve od 2,6 dinara po litru, kao i naknada za unapređenje energetske efikasnosti od 0,15 dinara po litru.
Udeo državnih nameta u cenama dizela i benzina u Srbiji jedan je od najviših u regionu, ali i u poređenju sa pojedinim evropskim zemljama, pa proračun Danasa pokazuje da država ima i veći prostor za smanjenje akciza od 20 %.
Prilike u Evropi
Prema podacima sektora Evropske komisije za energetiku, udeo državnih nameta u cenama dizela u zemljama EU u januaru prošle godine bio je između 41 i 55 %, dok je za benzin iznosio od 45 do 63 %.
Najveći udeo državnih nameta u maloprodajnoj ceni dizela u EU imali su Italija i Irska (55%), Slovenija i Malta (54%), kao i Francuska, Belgija i Nemačka po 53%.
Najniži udeo državnih dažbina kod dizela registrovan je u Estoniji (41 %), Bugarskoj (42%), Švedskoj (43%), Španiji (43 %), Kipru (44 %), Mađarskoj (54 %) i Luksemburgu (45%).
Za benzin, najviši državni nameti bili su u Finskoj (63%), a zatim u Nemačkoj (60 %), Irskoj (59 %), Italiji (59 %) i Grčkoj (59 %).
Najniži su bili u Bugarskoj (45%), Mađarskoj i Švedskoj (47%), Kipru, Španiji i Poljskoj (48 %).
Prošle godine, u isto vreme, udeo državnih nameta u Srbiji iznosio je 52 % za dizel i 54 % za benzin. To znači da je udeo dizela bio pri vrhu evropske liste, dok je udeo benzina bio u sredini.
Smanjenje akciza – zaštita potrošača
Ukoliko bi država smanjila akcize za 20 % kako bi zaštitila potrošače od visokih cena usled rasta cena nafte, trenutni udeo državnih nameta smanjio bi se na ispod 50 %: tačnije, 47,3 % za dizel i 49,5% za benzin.
I dalje bi to bio visok udeo u poređenju sa mnogim evropskim zemljama, među kojima su, kada je reč o dizelu, Luksemburg, Mađarska, Kipar, Španija, Švedska i Estonija. Za benzin, udeo bi bio i dalje viši od onog u Bugarskoj, Mađarskoj, Švedskoj, Kipru, Španiji i Poljskoj.
Pogledaju li se i podaci iz regiona van EU, kao što su Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija, gde udeo državnih nameta iznosi između 40 i 45 %, jasno je da Srbija ima prostor za smanjenje akciza i za više od 20 % u slučaju daljeg rasta cena nafte.
Izvor: 021.rs
stop naprednoj pljacki