Profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu Ana Banko kaže da će u Srbiji sigurno biti zabeležen veći broj slučajeva malih boginja, pošto je broj imunizovanih mali, a da su najugroženija deca do pete godine starosti.
Virusolog Instituta za mikrobiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu profesorka Ana Banko rekla je za RTS da patogeni, koji nisu eliminisani, uvek strpljivo čekaju svoju priliku.
– Za sve one patogene koji nisu eliminisani, a samo je to slučaj sa variolom verom, sa virusom koji je izbačen ili eliminisan iz humane populacije zahvaljujući uspešnom programu imunizacije, svi ostali, koliko god ih možda malo bilo, za neke smo smatrali da ih nema, sve do onog trenutka dok ne proglasimo njihovu eradikaciju, dok postoje u najmanjem ćošku humane populacije, naći će svoj put onda kada mu to dozvolimo – rekla je profesorka Banko.
Istakla je da je poznato da su male boginje jedna od najzaraznijih infektivnih bolesti i da je to infekcija koju smo često poredili kao maksimum koji možemo izvlačiti kao primer u infektivnosti.
– To znači da osoba zaražena malim boginjama tu infektivnu bolest može preneti na čak 12 do 18 lica u svojoj sredini, odnosno na devet od deset neimunizovanih ljudi. Zbog toga je neophodan obuhvat vakcinacije i imunizacije za kolektivni imunitet preko 95 posto, a mi smo dugo godina iza toga – navela je profesorka.
Napomenula je da ova bolest, za razliku od drugih bolesti u dečjem uzrastu, ima višu stopu komplikacija i smrtnih ishoda.
– Zbog čega je u periodu između 2000. i 2017. godine, kada je program imunizacije na globalnom nivou tekao po približno standardima kakvim je planirano, pad incidencije, odnosno stope malih boginja i obolevanja je bio preko 80 posto. Kada su preračunali, praktično, u periodu od 2000. do 2018. godine, verovali ili ne, spaseno je više od 21 milion dečjih života zahvaljujući imunizaciji – naglasila je profesorka Banko.
Dodala je da je obuhvat vakcinacijom posle 2017. godine, a naročito u vreme pandemije koronavirusa, značajno pao u velikom broju zemalja i u Srbiji, pa je epidemija koja započinje u našoj zemlji nešto što je bilo očekivano.
– Sigurno ćemo imati veći broj slučajeva, jer je broj imunizovanih mali. Ja bih ovde samo naglasila da su suštinski najugroženija deca do pete godine starosti, a pre svega, ovde ću podvući da postoje deca koja ne mogu da se vakcinišu zbog primarnih bolesti i deca koja zbog svog uzrasta nisu još stigla na program imunizacije i oni su suštinski najugroženiji – objasnila je Ana Banko.
Govoreći o malim boginjama, profesorka Ana Banko je rekla da komplikacije mogu da budu ozbiljne i za malu decu i za odrasle.
– Komplikacije mogu da budu češće nego kod drugih bolesti u dečjem periodu. One podrazumevaju upalu pluća, odnosno pneumoniju, zapaljenje uha, imunodeficijencije, odnosno probleme sa imunitetom koji kasnije dovode do težeg obolevanja od drugih infekcija, neurološke ispade, slepilo, konačno zapaljenje mozga i ono što se drugačije javlja nego kod drugih infekcija, to je takozvana kasna komplikacija, odnosno u proseku nakon sedam godina može doći do zapaljenja mozga, progresivnog oboljenja sa teškim posledicama i potencijalno smrtnim ishodom – navela je Ana Banko.
Navela je primer iz Šangaja iz 2015. godine, kada je dete sa malim boginjama iz neznanja primljeno na dečje onkološko odeljenje i da je svih dvadeset troje dece zaraženo, pedeset odsto je imalo teške kompikacije, a svako peto dete je preminulo.
Izvor: RTS
