Odranije se smatralo da blaži oblik bolesti kovid 19 dovodi do stvaranja manje antitela i da ona kraće traju, međutim, omikron soj je stvorio jako dobar i jako stabilan imunitet, kaže direktorka INEP-a, dr Marija Gnjatović.
Direktorka Instituta za primenu nuklearne energije, dr Marija Gnjatović, rekla je za RTS da je sprovedena studija pokazala da imunizacija u kombinaciji sa zaražavanjem omikron sojem koronavirusa daje superimunitet.
Studija je rađena od januara i kod 500 ispitanika proveravan je antitelni odgovor.
– U studiji smo imali ispitanike koji nikada ranije nisu bili izloženi virusu, ali su stekli jako dobar antitelni odgovor i jako stabilan nakon omikrona – navodi Gnjatovićeva.
Kod ispitanika koji su šest meseci pre zaražavanja bili vakcinisani, a nisu imali dobar antitelni odgovor, nakon omikrona su stekli superimunitet.
Objasnila je da se ispostavilo da su vakcine manje štitile kod omikrona, jer je bilo mnogo izmena u S-proteinu, koji je sastavni deo vakcina.
– Naš organizam pamti izloženost, čak i kada nije došlo do stvaranja antitelnog odgovora posle vakcinacije. Sada se rezultati vide, u kombinaciji vakcine i zaražavanja omikronom – rekla je Gnjatovićeva.
Trenutno je aktuelan deltakron soj virusa, koji je hibridna varijanta delta soja i omikrona.
Gnjatovićeva kaže da se zasad smatra da nije posebno opasan, iako može da se očekuje da se brže širi, jer ima S-protein kao omikron, a on je odgovoran za vezivanje za humane ćelije, zbog čega se brzo širi.
Zasad je mali broj ljudi zaražen ovom varijantom.
– Veliki broj ljudi bio je zaražen ili omikronom ili deltom, ili je vakcinisan, pa se očekuje da će stvoreni imunitet delovati i na deltakron – kaže dr Gnjatović.
Ističe, međutim, da treba biti na oprezu i zbog situacije u Evropi. U Nemačkoj je zabeležen rekordan broj obolelih u odnosu na 100.000 stanovnika.
Izvor: RTS
