Istraživanje KOMS: Više od 90 odsto mladih bi izašlo na parlamentarne izbore

Prema preliminarnim podacima istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije, više od 90 odsto mladih u Srbiji izašlo bi na parlamentarne izbore kada bi se oni održali sledeće nedelje.

Apatičnost prema politici, „čvrsta ruka koja vlada“ i tradicija su, uglavnom, bile preferencije mladih u Srbiji u prethodnih desetak godina kada god bi bi bili anketirani u vezi demokratskih procesa i politčkom kursu zemlje.

A kako i ne bi? Akteri u političkom ringu davali su sve od sebe kako bi, od petooktobarskih promena, ubedili iste da je javno delovanje, ili angažovanost za promene, uzaludno, piše NIN.

Međutim, prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), situacija se, kao i sve u državi od 1. novembra prošle godine, drastično promenila.

S tim u vezi, i ne treba da čudi da KOMS-ov Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih za 2025, koji je ove godine malo poranio, u odnosu na prethodna istraživanja pokazuje da je došlo do značajnih promena.

Prema njihovim preliminarnim podacima, više 90 odsto mladih u Srbiji izašlo bi na parlamentarne izbore kada bi se oni održali sledeće nedelje.

Iz KOMS-a podsećaju na to da je na ovo pitanje prošle godine pozitivno odgovorilo 72 odsto ispitanika, dodajući da rezultati ovogodišnjeg istraživanja pokazuju da su mladi više nego ranije spremni da se uključe u demokratske procese.

Dalje se navodi da je više od 80 odsto mladih odgovorilo da je zainteresovano za politiku. Takođe, ovogodišnje istraživanje pokazuje da 60 odsto veruje da je demokratija najbolji oblik uređenja, što je porast za 20 odsto u odnosu na podatke iz prošle godine.

Pored toga, 51,2 odsto mladih poručuje da Srbiji nije potreban jak vođa. U KOMS-u ističu da je ovo prvi put da mladi većinski imaju takav stav.

Generalna sekretarka KOMS-a Milica Borjanić povodom objavljenih preliminarnih podataka objašnjava, da se samo istraživanje tradicionalno objavljivalo u avgustu svake godine, ali da se zbog trenutne situacije u državi, kao i samih rezultata istog, osetila potreba da se ranije izađe u javnost sa preliminarnim podacima.

Kako kaže, kada su u pitanju mladi i njihov pogled na politiku i društvo, već prethodne godine su se mogle primetiti određene promene u odnosu na neke druge, a da su ove godine te promene i materijalizovale u stvarnosti.

• Ne radi se o apatičnosti mladih ljudi, radi se o tome da oni prosto nisu videli poligon za neku borbu, odnosno za borbu da se njihov glas jače čuje kroz neke institucionalne mehanizme. I otud podaci prethodnih godina da postoji ogromno nepoverenje ka institucijama. Dakle, nijedna institucija za koju smo ih mi pitali nije prelazila ocenu tri, od mogućih pet, čak mnoge zapravo nisu prelazile ocenu jedan i po. Jedina institucija, a koju smo tek prošle godine prvi put uveli, naučna, je prešla tu ocenu. I opet, kada povučemo paralelu sa onim što se dešava danas, vidimo da upravo univerziteti, odnosno nauka i profesori, su oni koji su i imali taj najveći stepen poverenja od strane mladih – rekla je Borjanić.

Ona dodaje da, kada su ranijih godina pitali mlade na koji način bi oni uopšte učestvovali u društveno-političkim promenama, odgovori u najvećem procentu bili usmereni ka peticijama i anketama, ali i protestima koji su organizovani od strane neformalnih grupa ili studenta, odnosno nestranačkih ličnosti. Kako dalje navodi, to ukazuje i na nepoverenje ka i opozicionim i vladajućim strukturama.

Borjanić ukazuje na to da, u odnosu na prošlu godinu, procenat mladih koji su rekli da je demokratija najbolji oblik vladanja je bio 39, a sada je 60. Ona smatra da takav skok prvenstveno dolazi zbog novih pristupa istoj.

• Primetili smo da je upravo to poverenje došlo zbog nekih novih načina i pristupa praktikovanja demokratije. Odnosno, zbog praktikovanja nekih mehanizama direktne demokratije kao što su plenum i zborovi, koji su postali dosta popularni. I onda se negde ta percepcija demokratije kao isključivo predstavničke promenila. Sa predstavničkom su mladi imali osećaj da ne mogu ništa da promene. To nije apatičnost, to zapravo vodi u pasivnost, ali pasivnost kada znate da ne možete da utičete na nešto, onda samim tim nekako u tome i ne učestvujete. A sada, građani i mladi zbog promene percepcije opet imaju potrebu da razgovaraju o problemi u društvu, ili delaju u njihovim zajednicama – rekla je Borjanić.

Izvor: NIN