ČAČAK – U Galeriji Gradske biblioteke “Vladislav Petković Dis“ do 17. novembra biće postavljena izložba ikona i portreta autora Siniše Nikolića. Izložba okuplja dva bliska, ali različita likovna opusa i ukazuje na zajedničku osnovu koja povezuje sakralnu sliku i portret: pažljivo gledanje u čoveka i njegovo mesto u svetu.
Većina radova nastala je na hrastovom drvetu, materijalu koji u narodnoj tradiciji nosi značenje postojanosti, čvrstine i dugovečnosti. Međutim, drvo u delima Siniše Nikolića nije samo neutralna podloga: godovi, pukotine i nepravilnosti površine ostaju vidljivi i postaju sastavni deo slikanog prizora. Materijalnost drveta tako se ne izdvaja od slikanog lika, već se s njim prepliće, čineći da delo nosi trag svog nastanka i dimenziju trajanja.
Portreti u izložbi “Godovi“ prikazuju uglavnom starije ljude. Autor se opredelio za lica na kojima su tragovi života, rada, iskustva i vere vidljivi bez ulepšavanja ili idealizacije. U doba vizuelne kulture koja često nudi izglađene, brzo potrošive i površno atraktivne slike, Siniša Nikolić postavlja u središte model čoveka čije se dostojanstvo zasniva na trajanju, radu i odnosu prema nečemu izvan sebe.
Ikone i portreti čine dva spojena opusa. Iako prvi pripada sakralnoj tradiciji, a drugi svetu individualnog pamćenja, oba se oslanjaju na predstavu o čoveku kao biću koje svoje mesto određuje prema vertikali vrednosti: veri, poreklu, zajednici i trajanju. Ta povezanost je, istovremeno, i biografska: autor živi i radi povučeno, u selu Loznica kod Čačka, u prostoru između Zapadne Morave i planine Jelice, gde se pejzaž, tradicija i svakodnevni život prepliću sa likovnim stvaralaštvom.
Posebno mesto u izložbi imaju ramovi, koje autor većinom sam izrađuje od različitih materijala: starih ogledala, prozorskih krila, spajanih komada maslinovog drveta, neobrađenih hrastovih dasaka ili drveta nepravilnih ivica. Time izložba ne ostaje ograničena na sliku kao zaseban objekat, već obuhvata celinu odnosa između podloge, lika i okvira. Ram ovde nije samo granica dela, nego i njegov produžetak, materijalni svedok prošlog života stvari, koji novim kontekstom stiče značenje sakralnog ili portretnog prikaza.
- Rođen davno u Banovini moravskoj. Vide napasti mnoge i pod starost dočeka kraj među zmijama i škorpijama srpskog roda. Ubog koga sudba otera u selo Loznicu, između Čačka na reci Moravi i opevane planine Jelice. Slika rukom teškom, greškom i umom mutnim.
Izvor: Gradska biblioteka Čačak/Marina Belić; Foto: Vladimir Simić
