U periodu adolescencije, mladi se mogu suočiti s različitim poremećajima mentalnog zdravlja, a među najučestalijim su anksioznost i depresija.
O tome razgovaramo sa psihoterapeutom Snežanom Babović Pantović.
Koji su najčešči vidovi psiho-socijalnih poremećaja kod mladih ljudi?
Anksioznost se manifestuje kroz stalnu brigu, napetost i intenzivan strah od socijalnih interakcija, često prožet strahom od potencijalnog negativnog ocenjivanja od strane vršnjaka. S druge strane, depresija donosi nisko raspoloženje, gubitak interesovanja za nekadašnje užitke, gubitak koncentracije, promene u apetitu i snu.
Pored anksioznosti i depresije, mogu se pojaviti i različiti poremećaji ponašanja kao što su odstupanje od socijalnih normi, agresivnost prema drugima, krađa, impulsivnost. Takođe, poremećaji ishrane, poput anoreksije i bulimije, mogu biti prisutni u ovom uzrastu, sa izraženim preteranim ograničenjem unosa hrane ili epizodama prejedanja praćenih povraćanjem. Nije retkost ni susretanje sa samopovređujućim ponašanjem i suicidalnošću, gde mladi, suočeni sa emocionalnim bolom, tragaju za izlazom kroz nekontrolisano povređivanje sopstvenog tela ili izraženim razmišljanjem o samoubilačkim radnjama, kao i brojni drugi.
Kako ih najlakše prepoznati, kako se manifestuju?
Veoma je važno razlikovati normalne razvojne promene u adolescenciji, od potencijalno ozbiljnih mentalnih poremećaja o kojima je prethodno bilo reči. Ovo razlikovanje je ključno jer adolescencija donosi prirodne emocionalne nestabilnosti i eksperimentisanje sa identitetom, ponašanjem i socijalnim vezama. Adolescenti često doživljavaju brze promene raspoloženja i emocionalnu nastabilnost. Često isprobavaju različita ponašanja kako bi izgradili svoj identitet. Ovo uključuje eksperimentisanje s nekonvencionalnim stilovima oblačenja, muzičkim preferencijma, kao i rizičnim ponašanjima, poput eksperimentisanja sa drogama i alkoholom.
Kako roditelji treba da reaguju u slučaju da primete nesvakidašnje ponašanje kod svoje dece?
U periodu adolescencije je nekada veoma teško prepoznati šta je deo razvojnog perioda, a šta začetak nekog težeg poremećaja mentalnog zdravlja. Zbog toga je važno da roditelji pre svega budu „diskretno“ prisutni u životima svoje dece i senzibilni na bilo koje znakove i promene u ponašanju. Ukoliko primete da neko ponašanje dugo traje ili je jačeg intenziteta, da promene u ponašanju ili raspoloženju ometaju svakodnevno funkcionisanje adolescenta (školske obaveze, socijalne aktivnosti, porodične odnose), da dolazi do naglog gubitak interesovanja za aktivnosti koje su voleli, do promene u apetitu i težini, spavanju, koncentraciji i slično, preporuka je da se obrate stručnjaku za mentalno zdravlje: psihologu u školi, psihologu u Domu zdravlja ili dečjem psihijatru ili psihoterapeutu, koji će moći da pruže profesionalnu procenu i podršku.
U praksi primećujemo da roditelji često oklevaju pre nego što zatraže pomoć za svoje dete, ponekad ne pridajući dovoljno važnosti znakovima koji ukazuju na moguće probleme. Važno je razumeti da pravovremena intervencija stručnjaka može značajno da unapredi ishode. Ukoliko roditelji nisu sigurni, bolje je da potraže pomoć bez obzira na to, nego da ne reaguju pravovremeno i dopuste da prođe dosta vremena od pojave prvih simptoma do obraćanja za pomoć.
Izvor: Morava info
Anksioznost je odvratna ali apsolutno pobediva