Učenici srednjih škola pokazali su katastrofalno znanje na prvom probnom polaganju državne mature, koje je organizovano krajem oktobra prošle godine, piše Danas.
Kako potvrđuju rezultati samog testiranja, učenici gimnazija pokazali su više znanja u poređenju sa učenicima iz stručnih škola.
Naime, gimnazijalci su u proseku uspeli da reše tek dva od 20 zadataka iz matematike, a đaci srednjih stručnih škola jedan. Na testu iz srpskog jezika, gimnazijalci su znali u proseku 35 odsto pitanja, a učenici stručnih škola 20 odsto, što je, prema ocenama nadležnih, ispod očekivanog nivoa.
Iako u nekim školama kažu da je ovo realna slika šta učenik trećeg razreda zna iz gradiva iz prethodne dve godine, ako se unapred ne sprema i ne vežba zadatke, nadležni tvrde da rezultati učeničkih postignuća „ne prikazuju pravi presek znanja“ i da se „moraju tumačiti isključivo u kontekstu prvog pilotiranja“, ali ne kriju da je prva proba „dala značajne uvide kada je reč o nivou znanja“.
Najbolji rezultati postignuti su na testovima iz maternjeg jezika koji su radili učenici koji se školuju na mađarskom jeziku (u proseku su tačno rešili 65 odsto zadataka), sledi engleski sa 50, istorija i geografija 39, fizika 30, biologija 27, a hemija 24 odsto.
U srednjim stručnim školama, učenici su, uz srpski jezik i književnost i matematiku, polagali i pisani deo stručnog ispita. Testove su najbolje uradili učenici medicinskih škola, odnosno ginekološko-akušerske sestre koje su imale najveći procenat tačnih odgovora, oko 60 odsto. Najmanje uspešni bili su budući građevinski tehničari za laboratorijska ispitivanja, koji su u proseku znali tek sedminu zadataka iz pisanog dela stručnog ispita.
Iz projekta državne mature poručuju da cilj prvog pilotiranja nije bila provera znanja učenika, a za loše rezultate kao objašnjenje navode da je testiranje organizovano na početku školske godine, u uslovima epidemije, a đaci su drugo polugodište prethodne školske godine imali nastavu na daljinu. To što se testovi ne ocenjuju i nemaju uticaj na uspeh uticali su i na motivaciju đaka, koja je bila relativno niska, smatraju iz Projekta državne mature koji se nalazi u sklopu Ministarstva obrazovanja.
Oni dodaju i da većina đaka nije iskoristila do kraja predviđeno vreme za rešavanje testova, ali i da pojedini učenici neke zadatke nisu ni pokušali da reše. Među razlozima zašto ovo nije realna slika znanja, nadležni navode i da se učenici nisu spremali, niti je priprema bila organizovana na nivou škola. Sem toga, zadaci su obuhvatali samo gradivo prvog i drugog razreda, pa nije ni bilo moguće proveravati postignuća za kraj srednje škole.
U prvoj probi velike mature učestvovali su učenici koji trenutno pohađaju treći razred gimnazija i stručnih škola. Testiranje je sprovedeno u ukupno 101 srednjoj školi, odnosno u 50 gimnazija, 38 četvorogodišnjih stručnih škola, tri umetničke i u deset trogodišnjih obrazovnih profila (polagali su praktične zadatke u okviru završnog ispita).
Ukupno je testirano 4.067 učenika.
Izvor: Danas
