Koja investicija najbrže vraća uloženo: Stan, garaža ili njiva?

U vreme makroekonomskih neizvesnosti, inflacije i nestabilnog tržišta nekretnina, sve više ljudi se pita – gde uložiti novac. Da li je bolji izbor stan za izdavanje, garaža u prometnom delu grada, ili plodno zemljište.

Dok se ulaganje u stanove i garaže često smatra sigurnom i dugoročnom opcijom sa redovnim prihodom od kirije, promet i iznajmljivanje poljoprivrednog zemljišta poslednjih godina beleže značajan rast, posebno u Vojvodini.

Prema rečima agroekonomskog analitičara Žarka Galetina, ulaganje u zemljište dugoročno je isplativije od kupovine stana ili garaže, jer mu vrednost kontinuirano raste.

• Proizvodnja na zemljištu donosi veći profit nego izdavanje stana ili garaža – kaže Galetin za RTS.

On naglašava da trend prodaje poljoprivrednog zemljišta radi kupovine stanova nije dobra ideja, jer se time odustaje od resursa koji ima svu veću vrednost.

• Ako prodajete poljoprivredno zemljište da biste kupili stan, odričite se resursa koji dugoročno ima veću vrednost i potencijal za rast cene – kaže on i dodaje da proizvodnja na njima donosi profit, dok je ograničen zarada od kirija.

Prema njegovim rečima, tržište zemljišta je perspektivnije od tržišta stanova i garaža, i to kako u pogledu prometa, tako i u krajnjoj liniji – ceni.

• Proizvodnja na zemljištu vam donosi mnogo veći profit nego sama kirija i zakup stana koje ćete dati u izdavanje. Tako da mislim da je tržište zemljišta mnogo perspektivnije što se tiče i prometa i u krajnjoj liniji cene koja može da se od toga postigne – ocenio je on.

Galetin ističe da je posebno isplativo ulagati u zemljište ako se planira intenzivna proizvodnja – kao što su povrtarstvo, staklenička i plastična proizvodnja. Međutim, upozorava da kupovina zemlje nema smisla ako se ona neće obrađivati.

• Zemljište donosi profit samo ako se u njega ulaže i ako se koristi za proizvodnju, a ne ako samo stoji ili se izdaje – ukazuje Galetin.

Prema poslednjim podacima, prosečno gazdinstvo u Vojvodini raspolaže sa oko 13 hektara zemlje, što je blizu proseka Evropske unije. Ipak, ključ profitabilnosti nije samo u površini već u načinu proizvodnje – intenzivni modeli kao povrtarstva i stakleničke proizvodnje mogu doneti ozbiljan profit.

• To je sasvim dovoljno za održavanje proizvodnje, ali uspeh zavisi od modela koji se izabere. Vi imate mogućnost da se bavite ekstenzivnim ratarenjem što je u principu najneisplativija proizvodnja, ali i da se bavite intenzivnom proizvodnjom kao što je povrtarstvo, staklenička proizvodnja, plastenička proizvodnja, proizvodnja pod zaštićenim uslovima, proizvodnja sa zalivnim sistemima što se tiče povrtarske proizvodnje. Tako da u toj intenzivnoj proizvodnji vi apsolutno možete da zaradite sasvim dovoljno para – kaže Galetin.

Na pitanje u koji deo Srbije bi savetovao da se ulaže, Galetin odgovara da je to pre svega stvarnih ličnih afiniteta i iskustva.

• Ne možete uveriti čoveka bez iskustva u poljoprivredi da kupi zemlju umesto stana. Ali svima koji imaju volju i interesovanje za poljoprivrednu proizvodnju savetujemo da se opredeljuje za kupovinu zemljišta, jer vam može doneti ozbiljan profit ako ulažete u to isto zemljište – naglašava on.

Podseća da je hrana danas na globalnom nivou poznata kao jedan od najvažnijih ograničenih resursa.

Ukazuje da prazna njiva ne donosi dobit i da samo aktivna proizvodnja obezbeđuje zaradu.

• Zemljištu treba pristupiti kao resursu koji donosi proizvode, a ne samo kao pasivnoj imovini koja se rentira. Samo takav pristup donosi pravi profit – zaključio je Galetin.

Izvor: RTS