Košarkaške legende Čačka: Braća Ratko i Aleksandar Joksić

3
1266

Piše: Miloš Timotijević, istoričar

ČAČAK – Čačanska košarka poznata je po braći i rođacima koji su se istovremeno bavili ovim sportom. Među njima posebno mesto pripada braći Ratku (18. septembar 1941.) i Aleksandru Joksiću (28. februar 1943. – 7. januar 1993.).

Ratko Joksić

Porodica Joksić poreklom je iz sela Lipnice kod Čačka i slave Svetog Nikolu. Već kao dete Josip Joksić (1911–1969) došao je u Čačak 1918. gde je bio trgovački pomoćnik u radnji Aleksića. Na selu mu je ostalo da živi petoro braće. Josip se u Čačku oženio sa Milijanom Vasović (1921–2012) rodom iz Graba u Dragačevu sa kojom je dobio dva sina, Ratka (1941) i Aleksandra (1943).

Ratko Joksić rođen je Ulici kneza Miloša u Čačku, gde je završio osnovnu školu „Vuk Karadžić”, Gimnaziju i Višu tehničku školu (mašinski smer). Jedno vreme radio je kao profesor matematike u Školi učenika u privredi u Čačku, a na DIF-u u Beogradu završio je trenersku školu.

Košarkom je počeo da se bavi još u osnovnoj školi, da bi ga drug Miodrag Marjanović doveo u KK Železničar za čiji je seniorski tim igrao dvanaest sezona, od 1958. do 1971. godine, s tim da je u sezoni 1966. igrao za KK Borac. Bila je to prva prvoligaška sezona ovog kluba posle 1954, kada je Ratko Joksić odigrao ukupno sedamnaest utakmica.

Trener je postao slučajno, kada je u Železničaru počeo da radi sa mlađim kategorijama igrača kojima je pokazivao osnove košarke. Posao je radio dobro, tako da je posle završetka igračke karijere počeo da trenira kadete Železničara, sa kojima je u januaru 1973. osvojio prvenstvo Jugoslavije. Bio je to prvi takav uspeh u Čačku.

Potom je trenirao niz seniorskih ekipa, počev od Dragačeva iz Guče, Sloge iz Kraljeva, Kolubare iz Lazarevca, Borca, Šibenke, do Užica i mnogih drugih timova u Jugoslaviji. U Borcu je najpre bio pomoćni trener profesoru Aleksandru Nikoliću (1978–1980), a zatim i prvi trener (1985–1988). Bio je i trener „B” reprezentacije Jugoslavije (1989).

Uvek je bio okrenut radu sa mladim igračima, tako da je 1990. osnovao Školu košarke Čačak iz koje je nastao klub Ju 32 koji je kasnije promenio ime u Mladost. Učestvovao je i u stvaranju čačanskog košarkaškog kluba Ča 94.

Ratko Joksić kao trener Borca

Joksić je imao veoma uspešnu trenersku karijeru u inostranstvu. Najpre je 1993. otišao u Bugarsku gde je radio sa mlađim kategorijama igrača u klubu Buba basket u Sofiji i CSKA iz Sofije.

Na poziv Dušana Dude Ivkovića sa njim odlazi u Rusiju 2003. u moskovski CSKA. Bio je dve godine u Ivkovićevom stručnom štabu i četiri sa Etoreom Mesinom.

U ovom periodu Joksić je sa CSKA iz Moskve osvojio dve titule šampiona Evrope (Evroliga) u seniorskoj konkurenciji (2006. i 2008.) i dve vicešampionske titule (2007. i 2009.), a jednom je bio treći (2004.). Istovremeno je vodio i juniore moskovskog CSKA sa kojima je osvojio tri juniorske Evrolige (2004, 2005. i 2006.) i jedno treće mesto. Formirao je mnoge ruske košarkaše koji su kasnije bili reprezentativci i igrači NBA lige, poput Šveda, Kurašova i mnogih drugih.

Karijeru u Rusiji završio je 2009. godine, kada ponovo odlazi u Bugarsku u Levski iz Sofije sa kojim je osvojio prvenstvo (2014) i kup (2014) i četiri vicešampionske titule. Sa ženskim timom ovog kluba takođe je bio uspešan.

Posle 2014. vraća se u Srbiju i radu sa mlađim kategorijama igrača.

Sa suprugom Ljiljanom (1946) dobio je dve ćerke. Ivana (1971) je završila studije biologije, a Dragana (1974) matematike. Obe su igrale za čačanski ženski košarkaški klub Gradac u vreme kada je bio prvoligaš.

Aleksandar Joksić

Aleksandar Aco Joksić (28. februar 1943) rođen je u Čačku gde je završio osnovnu školu, a srednju finansijsku u Beogradu, što mu je i bila profesija do kraja života. Radio je u bolnici u Čačku, potom „Čačanskoj banci”, a honorarno je vodio finansije svoga kluba.

Košarku je počeo da igra uz starijeg brata Ratka. Za KK Železničar igrao je od 1958. do kraja 1969. godine. Nije menjao klub i zapamćen je po dobroj košarkaškoj tehnici.

Njegova ćerka Ksenija (1974) uspešno je igrala košarku za ŽKK Gradac iz Čačka, a potom beogradski Partizan.

Prethodni članakPotpisan novi ugovor: Još 135 miliona dinara za razvoj Ovčarsko-kablarske klisure
Sledeći članakUdes u Parmencu, dva muškarca prebačena u bolnicu

3 KOMENTARA

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here