GORNJI DUBAC – Lovci iz Lovačkog udruženja Kaona pomogli su zverkama da prežive oštru zimu i snegove i smetove, nekad više od metra. Na 10.000 hektara gornjeg Dragačeva stalno boravi sedam medveda, šest vukova, 60 divljih svinja, veliki broj srneće divljači i fazana, a izleglo se i osam parova malog tetreba, leštarki.
– Ove zime bio je ugrožen opstanak divljači na našem prostoru ali smo velikim trudom, uz pomoć mehanizacije, često noseći hranu na ramenima, uspeli da šumske stanovnike održimo u životu. Po otiscima stopa primećeno je veliko brojno stanje divljih svinja i srneće divljači, a takođe su hranilice redovno posećivali medvedi, dva mladunca i ženka koji nisu ulazili u zimski san, dok su četiri jedinke ostale u brlogu. Mladunci i ženka, verovatno njihova majka, pojavljivali su se na na potesima Zmajevo brdo i Borova strana, viđeni su od stane lovaca i okom kamere – kaže za agenciju RINA Božidar Rudinac iz Gornjeg Dupca, predsednik LU Kaona.
On ističe da se brojno stanje medveda nije promenilo od prošle godine:
– Mužjaci su lutalice, dok ženke ne menjaju adresu. Ove zime nisu pravili nikakvu štetu, zato što smo im iznosili hranu da to ne bi činili. On je 95 odsto biljojed, retko napada stoku, ali voli košnicu.
Udruženje ima šest divljih svinja van ograde i sve su sprasne. Baš dok smo razgovarali lugar Milanko Marinković javio je da je u šumi na Mrčajevcu primetio krmaču sa sedam malih prasića.
– Srne su dosad bile u grupama od 5 do 20 jedinki, brojno stanje je izuzetno, što svedoči većina stanovnika. Vukovi ne ulaze u selo, kreću se od Čemernog do Mrčajevca – Borove strane, prate krda divljih svinja i ono što nije branjeno oni to zakolju. Na zeca nismo pucali da bismo pojačali brojno stanje, ova vrsta ugrožena je i u Srbiji i u Evropi. Najveće štete na zecu i srnećoj divljači imamo od pasa lutalica, neistražen ih je broj. Ali i od mačaka, koje tamane zečeve. Mačka je u stanju da udavi i malo lane – svedoči Rudinac.
Po ovim šumama, na 900 do 1.200 metara nadmorske visine, raspoređeno je 50 lovačkih čeka, odakle se prate zbivanja u planini.
– Mislim da je naše Udruženje primer kako se gazduje ovim prirodnim imetkom. Da bi lovište bilo bogato morate se dobro, domaćinski odnositi prema divljači. Odnosno primeniti recept i dela najboljih lovaca našeg kraja i osnivača Udruženja, koji su uvek zahtevali da odnos prema divljači bude kao prema domaćim životinjama – rekao je za RINU Vladimir Knežević, sekretar LU Kaona.
Izvor: RINA
