Situacija na tržištu nije povoljna za sektor malinarstva u Srbiji, pa narednih godina ne treba očekivati veliku zaradu od prodaje i izvoza tog voća. U takvoj situaciji, i pored svih mogućih ušteda, biće potrebna pomoć kako bi domaća prizvodnja malne preživela, sledstveno i mnoga sela koja žive od voćarstva.
– Najvažnije je da održimo domaću proizvodnju maline. Ako dozvolimo da proizvodnja maline nastavi da se smanjuje, mi ćemo ostati bez Zapdne Srbije (veliki deo proizvodnje u obavlje se u tom delu Srbije). Najlakše je reći „dižemo ruke“ – kazao je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zoran Rajić.
On je na debati „Malinarstvo i zadrugarstvo Srbije, prošlost, sadašnjost i budućnost“, koju su organizovali Zadružni savez Srbije i Zemljoradničke zadruge Agro-eko voće na Beogradskom sajmu, naglasio da „ne očekuje neku veliku zaradu od maline u narednim godinama“.
Rajić kaže kada mnogi faktori utiču na proizvodnji, naročito kada nema (dobrih) finansijskih rezultata.
– Upozoravali smo tokom septembra da su Ukrajinci krenuli sa 35 dinara (cenom maline), Poljaci sa rolendom (sorta maline) od 1,6 (EUR po kilogramu) i da smo se mi ove godine „preganjali“ sa po 230 ili 240 dinara po kilogramu (maline. Najveći se poslovi trenutno sklapaju na dva do 2,3 EUR (po kilogramu maline) ima tu i ugovora koji se prenose iz prethodne godine – dodaje profesor Rajić.
On podseća da je, prema podacima Uprave carine, do kraja septembra izvezeno oko 50.000 tona maline iz Srbije, po ceni od 4,27 EUR za kilogram, a da su ti poslovi ugovoreni prethodnih godina.
– Videćemo, kada podvučemo crtu za ovu godinu i za sledeće proleće, po kojim cenama su naši hladnjačari izvozili malinu. Prošla godina je bila katastrofa, ove godine bankari rade svoj posao, neće vam gurnuti stolicu ispod nogu, nego će vam staviti još jednu omču, imate jedan, drugi kredit i tako redom – smatra Rajić.
Prema njegovim rečima, pred malinarima je veliki izazov, ali nije samo malina problem, pošto je zbog svog značaja „povukla (naniže) i druge vrste voća“.
– U lancima prodaje retko ko ima dugoročne dobre ugovore, stranci se ograđuju, prave ugovore za jednu godinu, štite se upravo zbog velikih promena na tržištu. Logično, jer je zbog ekonomske situacije opada i platežna sposobnost njihovih građana – dodao je Rajić.
Rajić kaže i da treba razmišljati o smanjenju troškova proizvodnje, uključujući i transport maline, u situaciji kada ima mnogo mladih zasada. Takođe, prema njegovim rečima, od koristi može da bude i početak hlađenja maline na samoj parceli, kako bi se održao njen kvalitet, jer i to utiče na konačnu cenu.
– Hajde da vidimo po kojoj ceni mi proizvodimo malinu, ako imamo ovu cenu od 230 dinara, a možemo tražiti da ona bude i 1.000 dinara i neće proći (na tržištu), hajde da vidimo gde možemo da malo uštedimo, imali smo prošlu godinu gde su nam inputi (troškovi proizvodnje), bili jako veliki, ove godine se to polako vraća u neku svoju normalu – kaže Rajić.
U sektoru malinarstva dosta je urađeno, posebno osnivanjem zadruga, došli smo do broja od 1.000 takvih organizacija u Srbiji, počeli su da se primenjuju neophodni standardi u njenoj proizvodnju i preradi.
Ipak, ponovo imamo probleme u sektoru malinarstva u Srbiji, rekao je direktor Zadruge Agro-eko voć“ iz Milićevog Sela kod Arilja, Božo Joković, koji je i predstavnik grupacije koja okuplja male hladnjače, kao i proizvođače maline, Naše voće Srbija.
– Ovo je najteži period koji se dogodio, iz raznoraznih razloga – dodao je Joković.
Prema njegovom mišljenju treba napraviti analizu i naći rešenja za izlaz iz ne baš lake situacije.
– Taj izlaz nije moguć bez institucija Republike Srbije, koju priznajemo kao jedinog partnera i za sagovornika, ministri i sekretari zamenljiva kategorija, ministarstva su institucije, naš sagovornik u svemu tome – dodao je Joković.
Za ta rešenja, kako ocenjuje, ima vremena do sledeće berbe sezone 2024. godine. Kako naglašava, probijeni su svi rokovi, Srbija ima velike probleme u sektoru malinarstva. Kako naglašava, pojedinačni interesi su isplivali na vrh, a celokupna braša sektora malinarstva je zapala u problem.
Mali hladnjačari i malinari našli su se u problemu zbog visoke otkupne cene maline prošle 2022. godine koja se kretala od 500 do preko 600 dinara za kilogram, da bi kasnije pala, na oko 200 dinara za kilogram tokom 2023. godine.
– Nemamo pravo na grešku, ako smo napravili grešku 2022. i polugrešku 2023. godine, mislim da nemamao pravo treći put, ili ćemo krenuti putem kojim treba da idemo ili ćemo jednostavno da stanemo, pa da vidimo šta nam je dalje činiti – dodao je Joković.
Izvor: Nova ekonomija
Pa dokle više širkanja Malinara dosta su rasli u nebo. Potrovaše nas sa hemijskim sredstvima pršću po 10 puta i više. Jutru pršću popodne beru (počevidac) i zdrava malina. E da neko to kontroliše nebih niko kupio. Učite u polju apoteku u sezoni sat vremena i vidite sta se kupuje.
Malinari su zasticeni kao svete krave u Indiji. Treba ih pustiti jedne godine niz vodu, ne ispunjavati im zahteve, obicno nerealne. Neka pobacaju svu malinu ni puteve. Da vidimo sta ce se dogoditi. Mora se jednom tako poceti. Inace nas uskrkacise. A teski su, posteno.
Slusajte vi malinari ne placite, ne cmizdrite svake godine. Sta biste radili da radite cele godine kao mi stocari. I nismo razmazeni kao vi.
Radite, I treba da za radite, samo ne kukajte. Molim vas. Nije valjda da nikad nije dobro? To je nemoguce. Okrenite se oko sebe. A pominjanje mrvica? A one su tako slatke kad oci nisu gladne. A kad su gladne nista ne pomaze. E,o tome se radi.
Bravo Stevane za komentar. Sve bih isto rekao od reci do reci. Pogotovo to o mrvicama. Neki su uvek gladni.
Zivot je to, Jokovicu. Vise puta dobijes, nekad izgubis. To vi malinari odlicno znate. Zavirite u vase dzepove, banke, auromobile, I sta sve jos. Ali budite posteni, realni, nemojte samo na ya, ya. Da dodam, boli vas uvo sto je cena malog pakovanja takva kakva je. Ne kupujete vi. Krivo vam je sto malina u otkupu nema cenu najmanje. 5.000 din. I tada biste kukali. Poseban ste soj.
Svako radi da zaradi, ako ste vi navikli da se zadovoljavate mrvicama koje vam neko dodeli, to je vaša stvar.
Sve je manje ljudi koji se time bave, sve je teže naći nekoga ko bi radio te poslove za dnevnicu, sela su opustela, samim tim proizvodnja će biti sve manja i manja.
Hiljade ljudi žive i zavise od malina, kada je dobra cena malina, koristi od toga imaju i prodavnice, kafane, stovarišta građevinskog materijala i mnogi drugi.
Poseban soj ljudi je onaj koji se raduje tuđoj propasti i umesto da bude srećan da neko može da živi normalno od svog poštenog rada, gura ga u brlog u kojem se nalazi i ne krije zavist.
Pitao bih profesora koja je to sorta maline Rolend?
Koja firma potpisuje ugovore nekoliko godina unapred sa definisanom cenom maline?
Pričali su da nema izvoza maline, da je sve stalo a izvezeno preko 50.000 tona uz prihod od preko 200 miliona EUR.
Kako objašnjava da 400 grama naše zamrznute maline u našim marketima košta 500 dinara (1.250 po kg) a neko ubeđuje poljoprivrednike da im je dosta 200 dinara, da ne pričamo o ceni u Nemačkoj gde je najviše izvoze.