U januaru 2023. godine izdato je ukupno 1.568 građevinskih dozvola, što je za 7,9 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine.
Od ukupnog broja dozvola, 76,7 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 23,3 odsto na ostale građevine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Ako se posmatraju samo zgrade, 77,3 odsto dozvola izdato je za stambene, a 22,7 odsto za nestambene zgrade.
Kada se radi o ostalim građevinama, najveći deo se odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove – 64,5 odsto.
Prema dozvolama izdatim u januaru, prijavljena je izgradnja 2.903 stana, s prosečnom površinom od 69,4 kvadrata.
Najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti (41,1 odsto od predviđene vrednosti novogradnje), zatim slede Sremska oblast (15,7 odsto), Nišavska oblast (7,1 odsto), Južnobačka oblast (6,2 odsto), Šumadijska oblast (6 odsto) i Raška oblast (5 odsto).
Prosečna cena stanova novogradnje u Srbiji u 2022. iznosila je 209.958 dinara po kvadratu, što predstavlja povećanje od 17,6 odsto u odnosu na 2021. godinu.
Cene stanova u posmatranom periodu kretale su se u intervalu od 52.000 dinara po kvadratu u Bujanovcu do 459.049 dinara u beogradskoj opštini Savski venac.
Posmatrano prema opštinama, najviše cene novoizgrađenih stanova zabeležene su u beogradskim opštinama, gde je prosečna cena u gradskim naseljima povećana 19,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine i iznosila je 304.030 dinara po kvadratu.
Pored beogradskih opština, po visokim cenama izdvojile su se i Čajetina, Novi Sad, Vrnjačka Banja, Zrenjanin, Pančevo, niška opština Medijana, Šabac i Кragujevac.
Površina prodatih novoizgrađenih stanova u proseku je iznosila 57 kvadrata.
Prosečna cena kvadrata novogradnje u Novom Sadu iznosila je 180.699 dinara, što je povećanje od 14,3 odsto.
U Čajetini je prosečna cena kvadrata stana u novogradnji iznosila je 196.202 dinara. To je povećanje od 15,8 odsto u odnosu na lane.
Izvor: Nova ekonomija
Ko jos gradi u januaru.Videćete kolko ce biti dozvola u martu i aprilu.
U Cacku kako neki grade, ne daj Boze jaceg zemljotresa bilo bi gore vec u Turskoj.
A ti si statičar, građevinski inženjer, neki stručnjak? Ili samo laprdaš tek da nešto napišeš?
Ne treba da budes strucnjak za to, dovoljno je da prodjes pored gradilista pojedinih „investitora“
Uvek jedan te isti „arhitekta“, a nacin gradnje i materijali presmesni za te velelepne masine za pranje para
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Portal Morava info zadržava pravo da, ukoliko ih proceni kao neumesne, skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Portal Morava info nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.