Može li višnja da oduzme “zlatni status“ malini?

4
1261

Svetsko tržište nije spremno da plaća visoke cene voća, i u to će se ove godine uveriti malinari i borovničari. Razloga za radost imaće proizvođači višnje, čija je otkupna cena oko 70 dinara sa trendom rasta. Direktor Instituta za agroekonomiju, profesor Zoran Rajić, ističe da svako rešenje za otkupnu cenu u vreme berbe ne može biti dugoročno već iznuđeno.

Zoran Rajić je, komentarišući dogovor malinara i hladnjačara pod okriljem Ministarstva poljoprivrede o početnoj otkupnoj ceni maline, istakao za RTS da je ta proizvodnja strateški važna i da joj treba pomoći, ali da se to ne radi u toku berbe, već tokom planiranja uredbi.

  • Mislim da svako rešenje koje je u vreme berbe u ovom slučaju ne može biti dugoročno već iznuđeno. Otkupna cena maline na međunarodnom tržištu u ovom momentu za roland je tri evra, za griz je oko 1,8, a za blok naravno daleko niža. Mi smo prošle godine izvezli malinu po prosečnoj ceni od oko 3,6 evra, a u prva tri meseca ove godine cena je 2,64 evra – navodi profesor.

Kaže da je otkupna cena maline na terenu između 200 i 220 dinara, a da su i oni hladnjačari koji su krenuli sa otkupom za 250 dinara sada uzdržani i najavljuju spuštenje cene na 230 dinara.

Rajić ističe da je pad proizvodnje zbog klimatskih nepogoda i kod borovnice i to za oko 30 odsto.

Kada je reč o izvozu, cene su daleko ispod očekivanja. U ovom momentu za borovnicu iznosi maksimalno 5,1 evro i to je franko kupac. Otkupne cene se kreću oko 3,3 evra i ne očekuje se dalji rast – navodi profesor Rajić.

On ističe da su proizvođači višnje u najboljem položaju ove godine.

  • S obzirom na to da smo prodali zalihe višnje od prošle godine na vreme, velika je potražnja, dobar je kvalitet roda i ide se ove godine sa cenom za prvu klasu negde oko 70 dinara. Moram da kažem da se očekuje i nešto veća cena. Znači, nekih desetak posto bi moglo da to ide gore – ocenjuje Rajić.

Kada je reč o višnji za industriju, tu je, ukazuje, najveća razlika u odnosu na prošlu godinu.

  • Znaju proizvođači da su prošle godine maksimalno dobijali 30 dinara, ove godine se očekuje oko 50 – ističe direktor Instituta za agroekonomiju i napominje da moramo da vodimo računa o konkurenciji.

Navodi primer Turske, koja, kako kaže, takođe ima dobar rod višnje, ali i niže cene od Srbije.

Izvor: RTS

Prethodni članakFilmska turneja “Interakcije“ u Čačku: Šta kažu mladi – otići ili ostati?
Sledeći članakSimović tvrdi da je opozicija pobedila na lokalnim izborima

4 KOMENTARA

  1. Necu reci da zivim za taj dan. Bilo bi glupo. Ali cu reci sa jedva cekam taj dan. Da malo skresnu nadobudne, drske cak bezobrazne malinare. Pa sta oni misle da su?

  2. Neka se bilo sta uradi, neka primat preuzme bilo koja proizvodnja samo da nam se malinari skinu sa k…a. Licno nikad nisam voleo maline a sad i da ih volim ne bih ih kupio. Zgadile su mi se. Zbog ljudi.

    • Veruj i meni,2022 god.bilo je tako nakaradno da se za sacicu malina tj.1 kg tog s..nja trebalo dati 30 kg.sljiva ili 12 kg.prvoklasne oblacinske visnje,pa gde je to normalno oni umislili da ih treba proglasiti za narodne heroje i dati im nacionalnu penziju.
      Dosta bre vise, ne isplati se,ne isplati se,3€,4€,5€ .

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here