ČAČAK – Tenzorski račun, racionalna mehanika ili matični i vektorski račun, termini su koji za veliku većinu ljudi ne predstavljaju ništa drugo sem nerazumljivih i apstraktnih naučnih pojmova. Bez njih se, međutim, ne može ni zamisliti razvoj moderne mehanike, čiji je začetnik na prostorima bivše Jugoslavije bio profesor Tatomir Anđelić (1903-1993), svetski priznati matematičar, fizičar, astronom i mehaničar rodom iz Mrčajevaca.
I pored velikih naučnih dostignuća, za nekadašnjeg direktora Matematičkog instituta SANU i čoveka zahvaljujući kome je čitava posada svemirskog broda ’’Apolo 11’’ došla u Beograd samo tri meseca nakon spuštanja na Mesec, u njegovom rodnom kraju nedovoljno se zna. Po njemu, za sada, ime nosi samo mrčajevačka osnovna škola. Morava info donosi vam priču o ovom vrsnom naučniku, koji je rođen na današnji dan pre tačno 120 godina.
Odluka da se suprotstavi ocu Pavlu koji je želeo da njegov sin studira pravo i da bude advokat ili sudija, kako bi ’’bio bliži narodu i mogao da se bavi politikom’’, ispostavila se kao ključni trenutak u životu Tatomira Anđelića, ali i kao svojevrsna prekretnica za oblast prirodnih nauka na ovim prostorima. Kao daroviti maturant čačanske gimnazije, zaražen lepotom i preciznošću matematike, ali i mističnošću astronomije, odlučio je da 1922. godine upiše Univerzitet u Hajdelbergu, najstariji i, u to vreme, najprestižniji nemački univerzitet. Otac Pavle, poznati domaćin i poslanik tadašnje demokratske stranke, pristao je da finansira studije matematike, fizike i astronomije, koje je Tatomir uspešno okončao 1927. godine. Od naredne godine pa sve do završetka Drugog svetskog rata predavao je matematiku u Drugoj beogradskoj gimnaziji, čega se seća Anđeliđev učenik, bivši predsednik SANU Nikola Hajdin, koji je preminuo pre četiri godine.
– Profesor Anđelić je radio na veoma spontan i nenametljiv način. Kao đak beogradske gimnazije shvatio sam da imam posla sa, za sredinu tog vremena, malo čudnim čovekom. Razlikovao se od ostalih profesora u tome što je nas đake gledao kao studente, iako smo bili balavci – govorio je Nikola Hajdin, prisećajući se gimnazijskih dana.
Mnogo čvršću saradnju sa svojim profesorom Hajdin je ostvario koju deceniju kasnije kada je bio njegov asistent na Prirodno matematičkom fakultetu i saradnik na Matematičkom institutu SANU. Akademik Hajdin je uvek isticao nemerljiv doprinos Tatomira Anđelića mehanici kao naučnoj grani, jer je među prvima u tadašnjoj Evropi uočio koliko je njena teorijska i praktična primena bitna za ukupan razvoj tehnologije, a posebno inženjerskih nauka.
– Pre svega zahvaljujući trudu Tatomira Anđelića, jugoslovenska mehanika pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka bila je četvrtorangirana u svetu, odmah iza ruske, američke i poljske. Dao je ogroman doprinos razvoju naučne grane koja mnogo znači za progres jedne nacije i duštva – govorio je Hajdin.
Veliku ulogu u formiranju Tatomira Anđelića kao naučnika odigrali su velikani srpske nauke sa kojima je rođeni Mrčajevčanin sarađivao u mladosti – Milutin Milanković i Anton Bilimović.
– On nije išao utabanim stazama, već je bio radoznali istraživač koji je ispitivao i ukazivao na nove pravce istraživanja. Prvi je u bivšoj Jugoslaviji predavao tenzorski račun i prvi stvarao podmladak koji jočeo da se bavi tim snažnim oruđem mehaničkih nauka – kaže profesor PMF Jovan Janjić.
Veliki deo svog naučnog opusa profesor Anđelić posvetio je astrodinamici i svemirskim letovima. Za vreme hladnog rata imao je veoma značajno mesto u Međunarodnoj astronautičkoj organizaciji i kao takav imao pristup lansirnim centrima i u SAD i u Sovjetskom Savezu. Upoznao je mnoge astronaute i kosmonaute i sa njima bio lični prijatelj. U najvećoj meri zahvaljujući njemu, u Beograd su u oktobru 1969. godine došli Nil Armstrong, Edvin Oldrin i Majkl Kolins, članovi posade svemirske letelice ’’Apolo 11’’, koja se samo tri meseca pre toga, kao prva u istoriji čovečanstva, spustila na Mesec.
I pored svih ovih naučnih dostignuća i više nego živopisne biografije, za Tatomira Anđelića se u čačanskom kraju relativno malo zna, pogotovo među mlađom generacijom. Nijedna ulica u Čačku, recimo, ne nosi ime sjajnog naučnika, a po njemu je nazvana samo škola u Mrčajevcima, selu gde je odrastao.
Poznati filmski radnik i dugogodišnji član Saveta FEST-a Borislav Anđelić, kaže da je njegov otac Tatomir bio veoma vezan za zavičaj i da je Mrčajevce do smrti pominjao:
– Iako je ostvario uspešnu karijeru naučnika i profesora, iako je proputovao svetom i bio na mnogim lansiranjima satelita, uvek je rado odlazio u Mrčajevce, kao da je to selo, zapravo, centar sveta sa kojeg je on lansiran u svoj kosmos. Često je navodio mnoge dogodovštine iz mladosti i detinjstva, pričao o svojim dragim učiteljima, o tmurnim iskustvima iz Prvog svetskog rata, kao i o tome kako je kao sedmogodišnjak video Halejevu kometu, što je umnogome odredilo njegov budući život – pričao je Anđelić za Morava info.
Izvor: Morava info
Sve u redu i lepo osim spustanja na Mesec….