Izvršni odbor Narodne banke Srbije je na današnjoj sednici odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6 odsto.
Glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk ocenio je za N1 da je ova odluka “signal da će inflacija biti veća nego što je planirana“. On očekuje i da će u narednim mesecima cene rasti, između ostalog i zbog toga što su “prošle godine bile veštački zamrznute“.
Povećana je, kako su saopštili iz NBS, i stopa na depozitne olakšice – na 4,75%, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,25%.
- Imajući u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog i domaćeg okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje, Izvršni odbor je zaključio da je povećanje referentne kamatne stope adekvatna i pravovremena mera u cilju sprečavanja znatnijih sekundarnih efekata energetskog šoka na ostale cene i obezbeđenja cenovne stabilnosti u srednjem roku – navodi se u saopštenju kabineta guvernera.
Kako su naveli, “produžena neizvesnost u međunarodnom okruženju, usled sukoba na Bliskom istoku, nastavila je da se odražava na kretanja na globalnom energetskom tržištu, opredeljujući rast ne samo cena nafte, već i cena prirodnog gasa i električne energije“.
Istovremeno, zalihe nafte koje su tokom prvih meseci sukoba korišćene radi ublažavanja cenovnih pritisaka postepeno su iscrpljene, što je dodatno pojačalo pritiske na globalnom tržištu energenata, kažu iz NBS i dodaju:
- Povećane su i rafinerijske marže, naročito kod dizela, usled oštećenja i uništenja rafinerijskih kapaciteta na Bliskom istoku i u Rusiji. Iako su se efekti energetskog šoka na globalnu inflaciju i ekonomsku aktivnost do sada ispoljili u relativno ograničenoj meri, rizici od njegovog šireg prenošenja se povećavaju imajući u vidu da se cene energenata duže nalaze na visokom nivou. U tom slučaju, rast troškova energenata mogao bi se u većoj meri preliti na troškove proizvodnje i transporta, lance snabdevanja, inflaciona očekivanja, zarade i cene ostalih proizvoda i usluga.
Međugodišnja inflacija je u septembru, u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, povećana na 4,1%, pre svega pod uticajem niske baze iz prošle godine kod cena prehrambenih proizvoda i proizvoda kućne hemije na koje se primenjivala uredba o ograničenju marži.
- Na kretanje inflacije uticalo je i poskupljenje naftnih derivata od preko 17% međugodišnje zbog porasta cene nafte na svetskom tržištu, koje bi bilo i veće da država nije smanjila akcize na gorivo. Prema oceni Izvršnog odbora, dugotrajnije zadržavanje cena energenata na visokom nivou, uz više svetske cene i ostalih primarnih proizvoda i povećanu uvoznu inflaciju, kao i nisku bazu iz ove godine kod cena hrane, odraziće se na dalji postepeni rast inflacije, za koju se očekuje da naredne godine bude iznad gornje granice cilja od 3±1,5%. Ipak, krajem 2027. inflacija bi trebalo da se vrati u granice cilja i zatim do kraja perioda projekcije da nastavi da se približava centralnoj vrednosti cilja – navode.
Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, kako podsećaju, realni rast bruto domaćeg proizvoda ubrzan je više nego što se očekivalo, na 4,0% u trećem tromesečju ove godine.
- Rast je bio vođen rastom aktivnosti uslužnih sektora, a pozitivan doprinos potekao je i od poljoprivrede i građevinarstva. Zbog sniženog vodostaja, koji je otežao proizvodnju struje, transport, a delom i proizvodni proces u prerađivačkoj industriji, industrijska proizvodnja je stagnirala. Izvršni odbor očekuje da će privredni rast ove godine biti veći nego što se očekivalo u avgustu i da će iznositi najmanje 3,5%, jer je privreda Srbije pokazala veću otpornost od očekivane na dešavanja u međunarodnom okruženju, a delom i zbog većeg od procenjenog rasta poljoprivredne proizvodnje. Istovremeno, zbog više ovogodišnje baze, kao i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija i nastavka rasta svetskih cena energenata, projekciju rasta za 2027. godinu korigovali smo naniže, na 4,0%. Glavni pokretač rasta ekonomske aktivnosti trebalo bi da bude domaća tražnja, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija, koje će biti podržane rastom raspoloživog dohotka i realizacijom infrastrukturnih projekata – navode iz NBS.
Narodna banka Srbije navodi da će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da će donositi odluke o budućoj monetarnoj politici od sastanka do sastanka, u zavisnosti od pristiglih podataka.
Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku daljem rastu ekonomske aktivnosti i zaposlenosti, navode iz kabineta guvernera.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i izgledi i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. decembra 2026. godine.
Izvor: N1
