(Ne)ispričane priče o bezimenim heroinama Velikog rata

ČAČAK – Sećanje na sve one žene koje su svojom požrtvovanošću i teškim radom očuvale kućna ognjišta tokom ratnih okolnosti oživljeno je na promociji knjige i istoimene izložbe “Srpkinja, heroina Velikog rata“ Dimitrija Vujadinovića u u Gradskoj biblioteci Čačak. O ovoj nepravedno zapostavljenoj temi koja ne bi smela da izbledi u kulturi našeg naroda, osim autora publikacije govorila je prof. dr Milena Dragićević Šešić i dr Bogdan Trifunović, direktor čačanske Biblioteke.

S obzirom na to da je ustaljena praksa da se u javnosti uglavnom govori o vojnim i političkim pitanjima i tzv. velikim događajima i poznatim imenima, autor publikacije želeo je da u kontekstu Prvog svetskog rata kaže nešto drugo. Ta ideja došla je kroz istraživanje dokumenata, zapisa i pisama anonimnih žena koja se čuvaju u Arhivu Jugoslavije. Delo Dimitrija Vujadinovića ne bavi se junakinjama poput Sofije Jovanović, Nadežde Petrović i Milunke Savić, već je, kako sam autor ističe “posvećeno našim bakama i prabakama koje su ostajale kod kuće, čuvale decu i brinule se o starcima, održavale dom i ognjište, a pritom trpele strašan teror od okupatora, pa su zahvaljujući njima preživeli borci imali gde da se vrate. Zato sam smatrao da je velika nepravda što o njima niko ne priča“.

Prof. dr Milena Dragićević Šešić govorila je o tome da je čak i porodično sećanje uslovljeno društvenim vrednostima, pa se žene pamte tek do trećeg kolena.

• To je bio razlog što sam sa svojim studentima Fakulteta dramskih umetnosti sprovela istraživanje u kome su oni imali zadatak da snime video-svedočenja na kojima njihovi bližnji govore o svojim bakama koje su preživele rat. Njima se dopala ideja da na taj način polože ispit, ali ono što su dobili bilo je mnogo značajnije – njihovi radovi pokazali su da je to bio prvi put da neko u njihovoj familiji uopšte govorio o ovoj temi – naglasila je ona.

Takođe, kroz jednu ličnu priču o svom poreklu koje je veže za grad na Zapadnoj Moravi, istakla je čime su se sve bavile Čačanke za vreme Velikog rata i kako je došlo do prinudne ženske emancipacije.

Prvi svetski rat i stradanje na bojištu uslovili su drugačiju percepciju života i izmenili položaj žena u celoj Evropi. One su zadobile uloge koje im do tada nisu pripadale – počele su da rade u fabrikama, bolnicama, vojsci, žene na selu su preuzele poljoprivredne poslove u celini, dok su one u gradu po prvi put mogle da postanu vlasnice radnji, trgovina, mehana. To je bila najveća prekretnica u shvatanju ženskih prava u 20. veku što je, kako je istakao dr Bogdan Trifunović, i jedan od lajt-motiva postavke.

Publika je imala priliku da preuzme besplatan primerak publikacije koja osim tekstova Dimitrija Vujadinovića i prof. dr Milene Dragićević Šešić sadrži i priloge Prvoslava S. Plavšića, socijalnog psihologa, Dragane Bukumirović, novinarke i publiciste, i prof. dr Vladislave Gordić Petković, a koji daju kompletniji uvid u temu kroz lične porodične priče ili stručne osvrte.

Svi zainteresovani Čačani mogu do 5. decembra pogledati ovu postavku koja odaje počast svim onim ženama čija su imena do sada bila nevidljiva iako je njihov podvig ravan pobedama na Ceru, Kolubari, Kajmakčajanu.

Izvor: Gradska biblioteka Čačak