Novi set izmena u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji donosi strože kazne za firme i preduzetnike koji ne poštuju poreske propise, a posebno za one koji ne prijavljuju poslovne prostore, prikrivaju podatke ili ometaju rad Poreske uprave.
Kako prenosi Biznis.rs, zakon sada predviđa novčane kazne koje mogu dostići i do dva miliona dinara.
Najviše kazne, od 100.000 do dva miliona dinara, odnose se na pravna lica koja ne podnesu prijavu za registraciju u predviđenom roku, ne dostave podatke o svim poslovnim prostorima, ne pruže tražene knjige, evidencije i dokumentaciju Poreskoj upravi, ili onemoguće inspektore i izvršitelje u obavljanju službenih dužnosti.
Takve firme, ukoliko pokušaju da spreče prinudnu naplatu, odbiju da predaju zaplenjene stvari ili ometaju popis i uvide, suočiće se sa najstrožim sankcijama.
Posebno se sankcionišu i slučajevi kada pravna lica ne omoguće Poreskoj upravi pristup elektronskim evidencijama, poslovnim knjigama, softveru ili bazama podataka – što je sve češća obaveza u eri digitalnog poslovanja. Nedostavljanje poreskih prijava u elektronskoj formi, kao i davanje netačnih podataka u poreskim prijavama, takođe može dovesti do ozbiljnih novčanih kazni.
Nisu izuzeta ni odgovorna lica unutar firmi – njima preti novčana kazna od 10.000 do 100.000 dinara, dok će preduzetnici koji prekrše ove odredbe platiti od 50.000 do 500.000 dinara.
Zakon precizira i dodatne kazne, od 100.000 do milion dinara, za firme koje ne obaveste Poresku upravu o otvaranju računa u inostranstvu ili na teritoriji Kosova i Metohije, ne dostave podatke o hartijama od vrednosti poreskih obveznika, ili ne postupe po rešenju o prinudnoj naplati. U ovim slučajevima odgovorna lica u pravnim licima mogu biti kažnjena sa 10.000 do 50.000 dinara, a preduzetnici sa 25.000 do 250.000 dinara.
Ni manje greške više se ne tolerišu – na primer, neunošenje poreskog identifikacionog broja (PIB) u prijavu, nedostavljanje promena u registracionim podacima, odbijanje učešća u poreskoj kontroli ili nepružanje adekvatnog radnog prostora inspektorima sada se kažnjava sa 100.000 do 500.000 dinara.
Najnovije izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji donose set strožih novčanih kazni za Agenciju za privredne registre (APR), banke i fizička lica koja ne poštuju obaveze prema Poreskoj upravi.
APR će ubuduće biti kažnjen sa 100.000 do dva miliona dinara ako izbriše pravno lice ili preduzetnika iz registra, izvrši promene u podacima o osnivačima, nazivu, sedištu ili delatnosti – dok traje poreska kontrola ili kada je subjektu privremeno oduzet PIB. Ista kazna sledi i ako APR registruje novo preduzeće ili prenese vlasništvo u situacijama kada osnivač ima zabranu osnivanja zbog prethodnih poreskih nepravilnosti.
Banke su, prema novim pravilima, pod još većim nadzorom Poreske uprave. One će biti kažnjene istim rasponom kazni – od 100.000 do dva miliona dinara ukoliko dozvole isplatu plata i drugih prihoda bez unetog broja odobrenja za plaćanje koji dodeljuje Poreska uprava ili ako ne dostave podatke o uplatama, transferima i računima poreskih obveznika u propisanom roku.
Kada je reč o pojedincima, fizička lica koja nisu preduzetnici mogu biti kažnjena sa 5.000 do 150.000 dinara ako, na primer, ne prijave otvaranje ili zatvaranje računa u inostranstvu, ne obaveste Poresku upravu o punomoćniku, ometaju inspektore u kontroli, ne podnesu poresku prijavu, daju netačne podatke ili ne dostave traženu dokumentaciju.
Kazne se odnose i na one koji odbiju da sarađuju tokom kontrole – ne dozvole uvid u prostorije, robu ili dokumentaciju, ne obezbede radni prostor za inspektore, ne odazovu se na poziv, ili sprečavaju sprovođenje prinudne naplate.
Zakon precizira i posebne kazne za kašnjenje u plaćanju poreza:
- do 50.000 dinara duga – kazna 10.000 dinara
- od 50.000 do 200.000 – kazna 20.000 dinara
- od 200.000 do 1.000.000 – kazna 40.000 dinara
- preko 1.000.000 – kazna 50.000 dinara
Takođe, ko kasni sa podnošenjem poreske prijave, platiće kaznu od 10.000 dinara.
Izvor: Biznis.rs
Kad drzava planira da kaznjava sa tim nenormalnim ciframa ljude koji rade da crno, odnosno koji nemaju prijavljene firme.
Mislim da tu najviše cveta ta siva ekonomija koju oni jure kroz registrovane firme.
Ili vazi pravilo da jašu one po PIB-u.
Zbog tih na crno mnoge radnje se zatvaraju, ali to očigledno njih ne interesuje.
Konacno da se uvede red.Svugde u svetu se placa porez drzavi.Samo se razlikujemo po tome sto mi gledamo kako da neplatimo porez, dok je kod nekih naroda ( drzava) porez svetinja i ne pada im na pamet da utaje porez svojoj drzavi.Svaka se drzava finansira od poreza.
Onog trenutka kad kazne gasim firmu momentalno i idem radim na crno
Avansiramo drzsvi Pdv koji ne znamo kada i da li cemo naplati. U Sloveniji se PDV naplacuje od privrednika kad naplati fakturu. Ovo je takva destimulacija privrede, a narocito kada treba naplatiti od drzave ili od Kineza.
Zato svi gase firme i otvaraju u zemljama regiona izgleda da ću morati i ja….
Ako ovo ispostuje 1% firmi ili radnji ja lajem …
Bagra i lopovska država koja je svojim privrednicima krvnik a ne podrska, dabogda se svi iselili, pa neka vam ostanu pakistanci sto ih uvozite, njih oporezujte i srecno!
Pozabavite se prvo postenjem inspektora koji su na terenu