Novogodišnja trpeza s gorkim zalogajima inflacije: Ko je zapalio cene?

6
430
Foto: Pixabay

Inflacija je obeležila i ovu godinu. S početnih 15, pa rekordnih 16,2 odsto, godinu završavamo sa stopom od oko 8 odsto.

Za građane je zapravo najvažnija stopa inflacija koja se odnosi na ono na šta troše najveći deo novca, a to je hrana, piše RTS.

Novinarka RTS-a Anica Telesković kaže da će novogodišnja trpeza biti u proseku 8 odsto skuplja nego prošle godine. Ali ističe i da svako ima neku svoju, ličnu, porodičnu inflaciju u zavisnosti od toga šta kupuje.

  • Ono što se najčešće javlja kao zabuna, onda kada se kaže da je inflacija prepolovljena, da je pala sa negde 16 na 8 odsto. Onda se to vrlo često i u medijima javlja kao zabuna, da su cene počele da padaju. To ne znači da su cene počele da padaju, već da je samo spor rast – ukazuje ona.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije objašnjava da je definicija inflacije opšti porast cena i da je bitno, čak poželjno, da ona bude negde na nivou oko 2 procenta. Primer su, kaže, zemlje koje imaju imaju problem deflacije, što utiče loše na privredni rast.

Kada se govori o pokretačima inflacije, pre svega hrani i energentima, prema poslednjem merenju, prosečna inflacija je oko 8 odsto, dok je cena hrane porasla u proseku za 9 procenata.

  • Činjenica je da se inflacija sada stabilizovala, da će nastaviti da pada i da će verovatno u drugoj polovini naredne godine ući u cilj Narodne banke Srbije, da se kreće oko 3-4 odsto, što ukazuju i sva očekivanja na širem globalnom nivou – ocenjuje Stanić.

Dodaje i da je u izveštaje MMF-a, da je inflacija nešto što prolazi, ali je svoje posledice ostavila.

Da bi inflacija ostala na ovom nivou, Anica Telesković smatra da je neophodno da se ne desi neki novi energetski šok kakav smo imali u zimu 2021. godine. Ukazuje da svako pomeranje cena energenata i cena hrane u svetu može da se odrazi i kod nas.

  • Mi smo ovde 2023. imali, to je možda ostalo ispod radara, ali kao da je bila neka vrsta interne istrage u državi – ko je ovde zapalio cene. Pa se tako došlo do trgovaca – navodi Telesković.

Misli da, kada je reč o cenama hrane, na tržištu postoji neki strukturni problem – od proizvođača, prerađivača, trgovaca, uvoznika.

  • Ja ne tvrdim da neko ima monopol, da zloupotrebljava dominantni položaj, to ne tvrdim, to je posao za antimonopolsku komisiju, ali neka nepravilnost na tržištu u toj strukturi sigurno postoji – smatra Telesković.

Stanić navodi da na globalnom nivou nema saglasnosti u vezi toga šta su bili uzroci inflacije.

Kako kaže, neko govori da je najviše uticala na inflaciju, kriza u Ukrajini, neko da je ekspanzivna monetarna politika, dosta štampanja novca. Ističe da postoji više faktora koji utiču na inflaciju i da je teško utvrditi ko je dominantno kriv.

  • Čak mislim da dominantnog faktora nema, nego jednostavno skup faktora koji učestvuju u istom problemu – ocenjuje Stanić.

Anica Telesković ukazuje da bi inflacija bila sveprisutna čak i da rata u Ukrajini nije bilo, jer je toliko novca naštampano kao nikad do tada. Navodi da je te 2020. godine naštampano 20.000 milijardi dolara, što je činilo četvrtinu ukupnog svetskog bruto domaćeg proizvoda.

  • To je četvrtina svega što sva svetska privreda i građani stvore za godinu dana. Kad se taj novac, ta tolika količina novca sudarila sa robom koje nije bilo dovoljno zbog prekinutih lanaca snabdevanja i svega onoga što smo gledali tokom kovida, tako je nastala inflacija. Onda se na to nadovezala ova energetska kriza, kad poskupe energenti i sve poskupljuje. Tako danas živimo to što živimo – navodi ona.

Prema Stanićevoj oceni sve se dešavalo praktično po ekonomskoj teoriji. Prvo se inflacija pojavila u zemljama koje su najviše integrisane u međunarodne finansijske tokove. Zatim je, navodi, polako počela da se preliva i kod nas.

  • Što znači da apsolutno stoji činjenica da je ona bila uvezena, ali je posle pokrenula unutrašnje probleme koji su uticali na to da imamo ipak inflaciju koja je u proseku među najvišim u Evropi. Međutim, ono što je jako bitno ona se sada spušta i na svetskom nivou, posledično i u Srbiji. Teško je očekivati neki takav sličan šok, da bi mogao da ponovo pokrene talas inflacije – ističe Stanić.

Izvor: RTS

Prethodni članakPočeli su novogodišnji praznici, gde izaći u dnevni i večernji provod
Sledeći članakOd januara povećanje plata u javnom sektoru, veći minimalac i penzije: Ovo je tačna računica

6 KOMENTARA

  1. Kakve veze ima SNS? Cene, pogotovo za svakodnevno potrepstine, uglavnom formiraju trgovci. Znam, jer vrlo cesto jedan proizvodi ima razlicite cene u prodavnicama. To sve govori.

    • Inflaciju ne formiraju trgovci već centralna banka „štampanjem novca“. Ne rastu cene nego novac postaje manje vredan, za istu robu/uslugu vam treba više mnaje vrednog novca.

  2. I sta cemo sad? Da ne jedemo, ne pijemo? Sta spremiti za praznik? Licno mislim da je to stvar izbora. Od luksuza do skromnosti. Za ovo drugo uvek se nadje. Simptomaticno je da niko ne pita I ne racuna cigarete I gorivo. A to je poveliki izdatak. Gotovo u svakoj porodici ima neko ko konzumira ova dva proizvoda. NEKA NAM JE SVIMA SRECNA NOVA 2024 GODINA.

    • Bravo Stevane… Konzumacija goriva je neizostavni deo svakog kućnog budžeta, pa još ljudi hoće da puše, jedu, drogiraju se, mlad organizam a prihodi niski.

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here