Otac direktor čačanske Gimnazije, majka lekar specijalista – on bio milioner, pa postao beskućnik

29
34882

ČAČAK – Bio sam milioner, a ne pričam o dinarima… Imao sam kuću na Senjaku, stanove, kafić i noćne klubove…, vozio najskuplje automobile, obišao pola sveta. Družio sam se sa najvećim beogradskim i čačanskim facama, zabavljao se sa najlepšim ženama. A, danas, evo, došao do toga da sam beskućnik, spao sam da se hranim u narodnoj kuhinji, primam socijalnu pomoć.., ponekad me neko primi u svoj dom da prespavam.

Ovako za „Novosti“ svoju ispovest koja liči na one iz holivudskih filmova, započinje Zoran Popović (62), rođeni Čačanin, odarstao i živeo u srpskoj prestonici. Potiče iz veoma ugledne čačanske porodice, od oca Vladislava Popovića, zvanog Vapa, čuvenog profesora i nekadašnjeg direktora čačanske Gimnazije i direktora „Čačanskog glasa“, i majke dr Marije, specijaliste za kožna oboljenja. Nakon detinjstva provedenog u Čačku i završena dva razreda Gimnazije, Zoran se obreo u Beogradu, gde je diplomirao na Ekonomskom fakultetu.

  • Tada sam se prvi put oženio i zaposlio se u Vojsci Srbije uz pomoć tadašnjeg tasta, koji je bio general u VS. Posle nekoliko godina sam se razveo, a supruzi i ćerci sam ostavio stan. Zaljubio sam se u 20 godina mlađu ženu i sa njom se venčao i dobio sina. Bile su to lepe godine… Radio sam privatne poslove vezane za proizvodnju sokova i piva sa poznatim beogradskim biznismenom. Imao sam mnogo para… U posao sam uveo i prijatelja iz Čačka, koji me je na kraju upropastio. Radio je meni iza leđa, pa sam izgubio poverenje svojih poslovnih partnera – ispričao nam je Zoran.

Nakon što je njegov pokojni otac prodao pozamašnu imovinu u Čačku, kupio je stan u Birčaninovoj ulici u Beogradu, a kasnije je počeo da gradi kuću na Senjaku, odmah ispod starog železničkog mosta. U izgrađenom objektu, koji nije mogao da legalizuje, imao je stan od 250 kvadrata, kafe bar, dva noćna kluba. Živeo je, kako voli da kaže, u svili i kadifi…

  • Sve su mi to porušili. Ostao sam bez ičega, a i žena me ostavila. I njoj sam dao stan. Vodio sam raskošan život, voleo da popijem, da se provedem…, imao veliki krug prijatelja. Sada sam ostao potpuno sam.., svi okreću glavu od mene. Možda sam ja loš čovek, ko zna… Vratio sam se u Čačak 2014. godine, jer sam tada doživeo i prvi moždani udar. Živeo sam do skoro sa majkom na Kablaru. Pre nego što je preminula, prodala je svu imovinu, i živeli smo u iznajmljenom stanu. Kada je ona umrla, nisam imao gde. Tokom korone sam dobio i drugi moždani udar. Od tada sam beskućnik. Živeo sam na autobuskoj stanici u Čačku u dva navrata po šest meseci – kazao nam je Zoran.

Pola godine je proveo i u manastiru Stjenik, nedaleko od Čačka. Ovde je vodio brigu o životinjama, ostavio alkohol i cigarete.

  • Uuu, kakve su moje svinje bile, vodio sam računa o njima, hranio ih… I jagnjad su bila dobro podgojena… Zavoleo sam taj posao. Nisam, međutim, mogao duže da ostanem, pa sam se vratio u Čačak. Počeo sam da primam socijalnu pomoć od oko 9.000 dinara, a hranim se u narodnoj kuhinji. Tražim posao, ali niko neće mene u ovim godinama da primi da radim. A, mogao bih sve da radim, ničega se ne stidim i nije mi teško, sem građevine, jer su me pomalo izdale noge, pa nisam siguran da li bih mogao na visinama da budem. Naučio sam i da orezujem voće, pa sada ponekad idem u nadnicu kada me neko pozove. Kada bi, barem, neko mogao da mi pronađe neki sobičak, da samo imam stalni krov nad glavom… – zamišljeno nam je govorio Zoran.

Kada pogleda iza sebe, kako nam je kazivao, svega bi se odrekao, svog bogatstva koje je imao, samo da danas ima nekog pored sebe, platu i skromni dom.

  • Nikada nisam želeo da prosim. Bilo je uvek dobrih ljudi i biće. Čuju za mene, slušaju moje priče.., valjda sam im interesantan, simpatičan, pa su mi ostavljali poneki dinar. Samo svim svojim – i familiji i prijateljima ovakav ne trebam. Ovakav, bez dinara, narušenog zdravlja i lutalica – zaključio je Zoran.

Izvor: Večernje novosti/V. Ilić

Prethodni članakŠta čačanska opozicija kaže o iznenadnom raspisivanju lokalnih izbora za 2. jun
Sledeći članakPrvi “Agro sajam“ na više lokacija na Zlatiboru

29 KOMENTARA

  1. Bas tuzna zivota prica….samo ne vide da si Zoran pomagao nekog ko nema, dok si plivamo u bogatstvo…. A ja dobila sto eura penziju za 32gi 6meseci staza po obracunu.. I nikada nisam imala previse, ni sada, a uvek Sam mpomogla one koi imaju manje od mene, zao mi te je, u Lani se u SNS oni ce ti pomoci.. Nek ti Bog da zdravlje, I sve drugo ce doci nekako.

  2. Od toliko para da covek na vreme sebi ne ostavi bar za Garsonjeru od 20kvadrata.Na kraju ce kad Umre,Opstina ga sahraniti.Neznas Ti, како је imati pa nemati.Neznas Ti, kako je normalan biti pa poludeti….

  3. Teska je ona jevrejska: „da bog da imao pa nemao“ sto je ovog nesrecnika snaslo ali ima i gore od toga….
    „Da Bog da nikad ne imao“ a u ovome cete se vise Vas naci koji midrujete ovde a samo toliko i imate i znate…

  4. Nije valjao ni njegov otac, kinjio đake, udvarao se učenicama, on se izvlačio i glumatao po školi, otac molio za uspeh, a svoje đake rušio. Zlo rađenje gotovo suđenje

  5. Vasilije, zašto mu ne pomogneš ti, niko ti ne brani. Ja pomažem sirotinji koliko i kada mogu, lako je kenjati po ovim portalima kako si osećajan i dobar. Za ovakve likove nemam nimalo epatije. Zašto bi imao blama da kažem ono što mislim. Žao mi je one sirote dece i ljudi koja su stvarno sirotinja i nemaju ništa, žive u bedi. Ovi likovi što su spiskali sve na kurve, alkohol, drogu, provod pa sad kmeče da nemaju ništa, mogu da crknu na ulici, uopšte me ne dotiče nihova sudbina. Ti ga slobodno primi kod tebe kući i daj mu sobu, ja ću lično da te pohvalim na Ozonu kako si čovek velikog srca. Javi se kad ga useliš. Pozdrav

  6. Nesto ovde nemere sto bi rekli. Nacin na koji je ziveo ovaj mucenik nije svojstven porodici direktora i doktora. U sustini kako je radio tako je i prosao.

  7. Sve je imao samo nije imao mozak. Koja je poenta ovog teksta, čovek imao milione,potrošio na žene, kuće, kafanu…bahatio se i sad treba neko da ga žali. Ima četri mosta u Čačku može da spava ispod njih. Žao mi je pošteni i čestitih ljudi koji su ceo život radili a sad imaju penziju 20 000 din i ne mogu da se prehrane a ove alkoholičare, narkomane, kockare i ove što se žene po 10 puta ko ih jeb… , šta su tražili to su i dobili. Sve se plašim da je pomagao sirotinji dok je živeo na Senjaku. Lepo kad se ide po kafanama, žene pevaljke, uživa se u životu punim plućima a sad kukumače, Nije mi ga žao ni malo. Treba pomoći bolesima i sirotinji, ljudima koji stvarno nemaju,.

  8. NIKADA NISAM IMALA PREVIŠE ALI NIKADA U ŽIVOTU NI PREMALO IMAM 66 GODINA DA IMAM MALO VIŠE VERUJ MI DA BI ŽELELA DA TI POMOGNEM ŽAO MI JE ŠTO PROLAZIŠ TAKO U ŽIVOTU ALI DO GOD SI ŽIV VERUJ DA ĆE BITI BOLJE NE DAJ DA U TEBI NADA NESTANE

    • Stariji se sećaju pisanja Čačanskog glasa :“kafica-banjica, ugovor o doživotnom izdržavanju“ koji je njegov otac Vlade Vapa potpisivao sa starijim sugrađanima.

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here