Ovacije za Aleksu u njegovoj školi “Milica Pavlović“

1
918

ČAČAK – Kažu da u Čačku ispod svakog kamena možeš da nađeš nekog šutera. Ali ne i takvog kradljivca lopti.

Čuvena je i izreka da dobri šuteri peru ruke u Moravi. U dvorani Borca kraj te reke, jedan lokalni košarkaški mangup letos je trenirao na 35 stepeni da bi izborio mesto u reprezentaciji na Svetskom prvenstvu. Vratio se u rodni grad sa srebrom oko vrata i osmehom širokim kao istorijat čačanske košarke. Doček mu je priređen na Gradskom trgu u Čačku, a sutradan i u školi koju je pohađao.

„Aleksaaaaaaaaaaa“, zaorilo se u OŠ „Milica Pavlović“ kada se Avramović pojavio da uruči donaciju u sklopu akcije Fondacije Mozzart „Svaki poen vredi više“. Oprema i sportski rekviziti stigli su u fiskulturnu salu u kojoj je Dragan Kićanović nekada cepao mrežice, a današnji osnovci skandiraju novo ime. Ime čoveka koji je proslavio školu, grad, šumadijsku harizmu…

Da su se u tradicionalnoj humanitarnoj akciji brojale ukradene lopte i ludački potezi, a ne poeni i trojke, ovaj momak bi sam doneo milione u fond za razvoj školskog sporta. U timskoj igri „orlova“ i Fondacije Mozzart prikupljeno je 1.913.000 dinara, a Avramoviću je, kao kapitenu basket euforije, pripala čast da uruči prvu donaciju. I to svojoj školi.

Svima ću vam potpisati autograme, svima! – pokušavao je Aleksa da se progura do fiskulturne sale.

U holu škole uramljene su slike slavnih sportista koji su sedeli u ovim klupama, a redosled ide ovako: Kićanović, pa Avramović! Govorio je legendarni Kića: „Lakše mi je da igram protiv SSSR-a nego da dobijem basket na Želovom“, a Aleksi je juče bilo teže da se provuče kroz gomilu dece, nego da čuva Šaja Gildžusa.

Koliko ima dece u školi? Više od 1.000? Odlično, večeras potpisujem, pa šaljem svima – pet puta je ponovio lokalni heroj nastavnicima u zbornici, a onda se prisetio đačkih dana sa učiteljicom Vesnom, razrednom Tanjom…

Sećaš li se koja ti je bila omiljena vannastavna aktivnost?

Veronauka – kao iz stopa je odgovorio Aleksa, a nastavnica mu je pokazala sliku sa hora.

Pa da, oduvek sam voleo da pevam.

Deca su mu otpevala „Veseli se srpski rode“, a osmeh u ovom vrtlogu emocija nije silazio sa lica. Najširi nije bio ni na balkonu u Beogradu, ni na Gradskom trgu u Čačku, već na selfiju sa decom iz OŠ „Milica Pavlović“.

Ovo je fenomenalan osećaj, hvala vam predivna deco! Školski period je najlepši u životu, pamtim svaki trenutak i mnogo sam srećan što sam opet ovde. Hvala Fondaciji Mozzart što je organizovala ovu divnu akciju za vreme Mundobasketa i što je prva donacija otišla baš mojoj školi – poručio je na kraju Avramović.

Izvor: Mozzart sport

Prethodni članakBrnabić: Moj brat gradi hotel u Ovčar Banji? Laž bez zrna istine
Sledeći članakU subotu trka “Wild West“: Kroz šume Ovčara, preko kamenja Kablara i 30 veštačkih prepreka

1 KOMENTAR

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here