ČAČAK – Narodni poslanik Marko Parezanović na sednici skupštine Srbije postavio je poslaničko pitanje ministarstvu odbrane u vezi sa slučajem Topčider.
Parezanović je pitao da li postoje nove informacije o ubistvu gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića koje se dogodilo 5. oktobra 2004. godine.
– Vojna istraga imala je mnogo sumnjivih propusta za koje se smatra da nisu bili slučajni. Prvo je rečeno da je jedan gardista ubio drugog pa onda sebe, da bi mesec dana kasnije saopšteno obrnuto. Međutim analizom prvo nezavisne komisije, a onda FBI-a i supetveštačenjem u SAD, nepobitno je utvrđeno da nijedan gardista nije izvršio samoubistvo, odnosno da je gardiste ubila treća osoba – rekao je Parezanović.
Parezanović je rekao da nikad nije istraženo da li su vojnici eventualno bili svedoci nečega i šta se nalazilo u tajnom podzemnom objektu “Karaš“. Nedavno su se u javnosti pojavile informacije o tome da su parafinske rukavice ubijenih vojnika podmetnute, ali i da su se u spornom objektu nalazile veće količine narkotika.
– Nejasno je i kako je Vuk Jeremić, savetnik tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića prvi saznao za ubistvo gardista, pre svih u lancu komandovanja. Poznato je da je Vuk Jeremić osoba koja ima stalnu potrebu da javnosti dokazuje kako on sve zna prvi, on zna tajne informacije, proriče budućnost, on zna šta dve osobe pričaju u četiri oka, pa kad je tako pametan o sve zna, nek nam kaže ko je ubio Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića. Uveren sam da pravu istinu zna svega nekoliko ljudi u zemlji i da su to ljudi koji su činili tadašnji državni vrh. Zašto tu isitnu čuvaju za sebe, znaju samo oni, ali treba da znaju i da se sve tajne kad tad otkriju. Posebno je porazno to što je Srbija tada bila država u kojoj roditelji pošalju zdravo dete na redovno služenje vojnog roka, a država im vrati dete u kovčegu, pa ni to ne bude dovoljno nego im optuže dete da je ubica – istakao je Marko Parezanović.
Izvor. Media portal
Parezanović? U sazivu Parlamenta do izbora i posle pa,pa. Izbacili ga sa mesta poverenika u Cacku, a sledi i sa mesta poslanika.
Parezanovicu sto ti cutis o FK Borac?
Otvoreno pismo, Milivoja Joksica, masinskog inzenjera iz Prokuplja:
Ja, Milivoje Joksic, masinski inzenjer iz Prokuplja , otac dvoje dece , usao sam u politiku jos 90’ih godina iz ideoloskih razloga boreci se za demokratske vrednosti i buducnost nase dece. Tada kao clan SPO svu svoju energiju, znanje i obrazovanje ulozio sam u borbu za promene.
Danas 30 godina kasnije suočen sam sa slikom koja me poražava svakoga dana i uverava da ova zemlja, njeno društvo i ljudi koji ga čine nisu svesni posledica koje ćemo na kraju imati zbog neodgovornosti onih koji vode Srbiju. Hiljade ljudi spakovalo je kofere, hiljade ljudi to namerava da učini, mnogi su već otišli.Toplica se prazni.Medju njima su moji prijatelji, komšije, kolege. Više se ne radi o tome da li otići, nego je pitanja kada i gde otići? U slučaju da se pomirim i sam sa takvim razmišljanjem, razočarao bih sebe i vrednosti za koje se zalazem, mada ne mogu kriviti nikoga ko beži pred ovim ludilom.
Slusamo priče koje nemaju utemeljenje u racionalnosti. Srpska napredna stranka i Aleksandar Vucic napravili su svet za sebe u kojem za nas ostale mesta nema. Gde smo mi suvišni i nepotrebni. Ako hoceš posao, ti kupi diplomu i dobij člansku kartu vladajuće partije gratis, samo nemoj da upotrebljavaš mozak. I on je u Srbiji postao suvišan. Ovde je danas zbog toga pitanje opstanka, a ne dolaska na nekakvu vlast. Vlast razume samo sebe i svoje potrebe. Dok mi postajemo suvišni.
Želim život u kojem ne zavisim od stranke, nepismenih partijskih jurišnika, njihovih odreda i slugu. Ne može me niko ubediti da smo svi kolektivno slepi i ludi pa ne vidimo da su nas okupirali najgori među nama, najbeskrupulozniji, najbezobrazniji. Da su ovu zemlju uništili, zarazili virusom besčašća i laži protiv kojih smo ostali samo mi, pojedinci, svesni da se možemo suprotstaviti samo istinom, marljivim radom i poštovanjem sebe i drugih.
Zato ovo i pišem. Moja je dužnost da ne ćutim. Da glasno progovorim i iskoračim. Da dignem glas u ime svojih sugradjana, kolega, prijatelja, saradnika.Moje i vase dece. Onih koji se mozda plaše ili se ne čuju. Svi smo mi i njihov glas. U takvoj atmosferi malo je hrabrih, pa ih zato čuvajmo kao oci u glavi i ne dajmo ih ni po koju cenu.
Ovo je mala ali slavna zemlja. Generacije naših dedova nisu ginule da bismo danas bili svedoci nečasnog rada raznih plagijatora, pravaranata, ljudskog taloga i nistavila. Vec da bi se protiv takvih borili, pa makar nas deset sami stajali naspram toga. I nemam ja u svemu tome nekog političkog favorita, stranku, grupu… Ovde se radi o borbi izmedju duboke drzave (sluzbe) i demokratskog drustva.
Shvatimo da imamo sami sebe i nikoga više. Uništili su nam dostajanstvo, posvadjali nas, podelili. Rekli nam da zbog partije brat nije brat, rod nije rod, a komsija nije komsija. Protagonista te politike u Toplickom okrugu je Vucicev izabranik, poslanik, Darko Laketic, koga prate brojne afere i malverzacije.
Kad dodju takva vremena onda cuvajmo jedni druge jer nas lažu da brat nije brat, rod nije rod, a komšija nije komšija. Kao sto lažu da smo mi danas Evropa, sa evropskim platama i evropskim zivotom. Da je tako, ne bi naša deca bežala sa vekovnih ognjista u tu Evropu kad Evropu već imaju na kućnom pragu.
Zato vas pozivam da uzdignute glave hodamo kroz ovaj život. Da budemo svakog trena svesni da nas ne mogu bas sve kupiti i prodati.Da ima jos ljudi koji nisu spremni na kompromis sa najgorima, jer bi sebe i svoj ponos zgazili. Zato i ne zovem u partijski boj. Nasa borba da ostanemo ljudi pod ovakvom vlašcu je nesto mnogo vise od svega toga!
Zbog svega navedenog, a i zbog mnoga toga što nisam naveo u ovom otvorenom pismu, uzimam aktivno učešće u političkom životu kroz Pokret 1 od 5 miliona u brobi za promene. U narednom periodu svu svoju, energiju, stečeno znanje i obrazovanje uložiću upravo u tu borbu da ovom ludulu, oličenom u vlasti Srpske napredne stranke, a personifikovanom u Aleksandru Vučiću napokon dodje kraj.
Život ima smisla samo ako ga živi Slobodan čovek!
#1od5miliona
Gospodine iz Prokuplja, možete li mi opisati život u Prokuplju 2010 godine .
“Prokuplje – Pomalo smo zatečeni ovim predlogom. Mi smo na tome istrajavali godinama, a eto, sada kad se baš i nismo mnogo nadali, naše želje ušle su u zvaničan dokument – kaže za „Politiku“ Tomislav Milutinović, zamenik predsednika opštine Prokuplje, posle najave da će ovo i još tri mesta u Srbiji biti proglašena gradovima (Pirot, Kikinda i Vršac). – Status grada značio bi, naravno, mnogo i za sam grad ali i za Toplicu u celini. Pitanje je, međutim, kako da se organizujemo da bismo ispunili uslove i postali nosioci razvoja ovog kraja, koji je godinama potpuno zaboravljen i zapušten.
Najpre, prema rečima Milutinovića, treba okupiti sposobne ljude i stručnjake raznih profila. Toplica ih ima, ali je najveći deo njih otišao u razvijenije krajeve i velike gradove, a mnogi koji su ostali, zbog ekonomske krize, ne bave se strukom, već raznim sitnim poslovima da bi preživeli. U poslednjih desetak godina broj stanovnika u Toplici od oko 120.000 spao je na oko 90.000. Sama opština Prokuplje ima samo 48.500 stanovnika, a šezdesetih godina ih je bilo blizu 60.000. Samo u Prokuplju je više od 8.000 onih koji čekaju na posao, a nekad je bilo zaposleno više od 12.000.
Na više desetina hektara u industrijskoj zoni Prokuplja najveći broj fabrika je zatvoren. Čuveni „Prokupac“, koji je nekad svojim vinom od autohtone sorte grožđa „prokupac“ i šljivovicom „manastirka“ gospodario Evropom – tek je na putu oporavka. Slično je i sa Fabrikom obojenih metala, Filcarom… Dve svetle tačke za sada su fabrika „Hisar“, koja se bavi preradom voća i konditorskim proizvodima, i „Leoni“ – nemačka firma koja je otkupila hale FIAZ-a i proizvodi kablove za automobilsku industriju. U Kuršumliji je stanje još teže. Potpuno je propala konfekcija „7. juli“, a nedavno je uz pomoć vlade počela obnova proizvodnje u ŠIK „Kopaonik“, koji je zapošljavao svakog trećeg stanovnika ovog gradića na obodu kontinentalne zone bezbednosti prema Kosmetu. U Blacu privredu uglavnom vodi nekoliko privatnih preduzetnika koji se bave prehrambenim poslovima (mlinovi „Timotijević“, pekare „Đukić“, sušare voća „Janićijević“)…”
Mali isečak iz jednog običnog teksta u Politici iz 2010 te godine, eto samo da vas podsetim kako se živelo u Prokuplju. A vi dobro znate, koliko je firmi propalo u tom periodu, kako se živelo u Blacu, Beloljinu, Kuršumliji, Prokuplju… Moje pitanje je prosto, jel bilo bolje tad ili sad? Dakle, ne da li je sad odlično i bajno, već prosto, jel bilo bolje tad ili sad?
U zatvorima širom Srbije trenutno se nalazi oko stotinak istaknutih članova SNS i nijedan iz opozicije.. .
Ali SNS i dalje drži slovo o poštenju, korupciji, krađi…evo ove iz komšijske Požege, što brani žene SNS od nasilja, upravo greje krevet u zatvoru. Parezane, spavaš li mirno…
Vučiću, nikada ti neću oprostiti i zaboraviti :
to što si prvi u posleratnoj Evropi oživeo nacističku parolu „100 za jednog“;
to što se napio od sreće slaveći ubistva Slavka Ćuruvije i Zorana Đinđića (po sopstvenom priznanju);
činjenicu da se kao miloševićev ministar propagande uselio u novi stan dok je nas i našu decu gurao pod NATO bombe;
aferu „helikopter“ i to što „ne da gašića i lončara“ ;
aferu „Savamala“,fantome, kompletne idiote i smrt čuvara;
24 stana i bugarskog grafologa, kao i brojne ostale zataškane afere sadašnjeg ministra finansija;
brutalno gušenje medija,progon,vređanje i oduzimanje prava na rad slobodnim,objektivnim i nezavisnim novinarima,prebijanje neistomišljenika i političkih oponenata;
kriminalni privatni projekat BG na vodi;
banditsko otimanje penzija i umanjivanje plata ;
krađu i kupovinu glasova,pretnje,ucene i brojne druge mahinacije i neregularnosti prilikom svih izbornih procesa;
tajni ugovori za aerodrom Nikola Tesla,BG na vodi, Air Srbija,Fiat,Željezaru Smederevo,PKB,RTB Bor, i mnoge druge kojima krije beskrupulozne pljačke građana i države;
vulinovu lažnu „tetku iz Kanade“;
bratovu „ukradenu i falsifikovanu“ ličnu kartu;
divlji hotel na Pančićevom vrhu;
zaštitu osvedočenih i osuđivanih kriminalaca poput radojičića,veselinovića,zelje i mnogih drugih, koje je stavio u prve borbene redove svojih sns jurišnika;
protivustavno,netransparentno,samovoljno,
diletantsko i izuzetno štetno vođenje pregovora o statusu Kosova i Metohije;
Koaliciju njegovih pulena iz tzv.“Srpske“ liste sa zločincem haradinajem ;
sudske izvršitelje-nemilosrdne secikese ;
perfidno pravdanje smrti radnika na gradilištu BG na vodi neverovatno stupidnom laži kako u SAD-u na svakih 10 sekundi gine perač prozora ;
neću mu zaboraviti martinovića,rističevića,gojkovićku i ostalu drsku, nevaspitanu i agresivnu bulumentu u Skupštini Srbije;
ni sve njegove vazduPlohovce,
konduktere,keramičare,roštiljdžije,
finansiste,lažne doktore nauka i
instant-diplomce kojima se okružio i postavio ih,tako nekompetentne,
bahate i nezajažljive na najviše državne funkcije;
ni tonija blera,guzenbauera,
soroša i šredera čije savete debelo plaća,ni bilija klintona kojem je onomad velikodušno poklonio 2 mil.$ i izvinio mu se što nas je ovaj bombardovao;
zameram mu i promociju „junaka“ rijaliti
septičkih jama na tv stanicama s nacionalnom frekvencijom ; takođe i marića,sarapu,mitrovića,bujoševića,vućićevića,krstića i ostale podrepaše koji će ući u enciklopedije propasti novinarske profesije i postati definicije najbednijeg beščašća ;
Preko glave mi je vučićeve odvratne patetike,demagogije,uzdisanja,drskih
zamena teza, glupih i nesuvislih izjava,“visokoumnog“ nameštanja naočara kažiprstom,prepodobnog sklapanja prstiju,pućenja usana,nameštenog „vizionarskog pogleda u daljinu“ ,usiljenih i bljutavo trapavih pokušaja da bude šarmantan i pokaže svoj smisao za humor (od kojeg je operisan), lažnih najava i nikad ostvarenih obećanja,cinizma,dvoličnosti,podlosti i podmuklosti,najprimitivnijeg neargumentovanog omalovažavanja,blaćenja,vređanja, kriminalizovanja i etiketiranja drugih ljudi (takva besomučna i podmukla propaganda se u slučaju Olivera Ivanovića završila na najgori mogući način),
neću mu zaboraviti ni sramne i bedne botove-sendvičare ;
ni basnoslovno skupe fontane,jarbole,jelke i novogodišnje rasvete dok decu lečimo SMS porukama;
posebno mu neću zaboraviti našu najbolju decu koju je svojom nakaradnom politikom oterao u neke druge bolje i uređenje zemlje,…,itd.,itd.,itd…
Ako gledamo iskustvo Francuske, ali i drugih država, sada su spremni da se pobune ljudi iz sfere rada, ljudi koji osećaju da ih vladajući liberalni poredak eksploatiše i iscrpljuje preko svake mere. Dakle, ljudi koji misle da im je uskraćeno pravo da od svog rada normalno žive jer se drugi na njima nenormalno bogate. Pod to može da se podvede i partijski monopol na svako radno mesto – od čistačice do direktora pozorišta.
Nema kraja nepočinstvima aleksandra vučića,“najboljeg učenika“ osuđenog ratnog zločinca vojislava šešelja. Kamo lepe sreće da se ta dva tragična i opskurna lika nikad nisu ni pojavila na srpskoj političkoj sceni.
da je živ, đinđić bi bio sa vučićem,
kao i oliver ivanović, da je živ,
bili bi i ćuruvija i ivan stambolić,
da su živi,
takođe, i piloti helikoptera bi da su živi bili sa vučićem
i andreja bojanić, da je živa,
bila bi i stanika gligorijević,
i čuvar u savamali,
da su živi…
Siguran sam da bismo danas
bili daleko bolje,
bogatije,uređenije,
moralnije,poštenije,
kulturnije,humanije
i srećnije društvo.
Mnogo je bolje bilo u periodu od 2000te do 2012te? Nijedna afera, a samo ubijen premijer, gardisti, mafijaški obračuni, pljačkaške privatizacije, nestale pare od Mobtela, čuveni NIP, privatizacija banaka, ukidanje SDK… Brzo zaboravljate?!
Naravno da ne zaboravljamo da je za sve te pljačkaške privatizacije zadužen „Doktor“ Siniša!Kako to da zaboravimo!!?!?
Ne lupetaj i ne uporedjuj neuporedivo. Premijer jenubijen zbog takvih poput ovih koji su sada na vlasti. Pricate u prazno o Djilasu i demokratama godinama da prikrijete sopstvene lazi i prevare. Kako to ne osudiste neke od tih koje pominjete? Problem je sto ste uzasni prevrtljivci koji narodu zamazuju oci, ali ni to nece vecno trajati, a tada, nek vam je bog u pomoc.
„Bilo nam je mučno u stranci gledati snimak kako se Parezanović i Todorović grle na otvaranju vrtića, a znamo šta su jedan o drugome govorili. Parezanovića niko ne voli u stranci, uzročnik je mnogih podela, i radi se o jednom od najbreskupuloznijih političara. Cinkario je stranačke kolege, tražio od botova i novinara da napadaju Todorovića i Trifunovića, dok je Todorović za Parezanovića govorio da je teletabis. E pa Todoroviću, nećemo da nam teletabis kreira listu — kivan je ovaj odbornik.“