ČAČAK – Žiri za dodelu Disove nagrade u sastavu: Saša Radojčić, Marko Avramović i Mihajlo Pantić (predsednik), nakon dve elektronske sednice održane 28. februara i 10. marta, jednoglasno je doneo odluku da Disovu nagradu za 2022. godinu dodeli savremenom srpskom pesniku Draganu Boškoviću.
U saopštenju žirija navodi se da je Bošković “autor poetskog opusa koji u kontekstu savremene srpske poezije stoji kao izdvojeno, do izvesne mere apartno stvaralačko polje, pri čemu se analogija sa Disovim mestom u kontekstu pesništva srpske moderne sasvim prirodno nameće“.
– Ako je Dis početkom prošlog stoleća, kao i drugi evropski i srpski pesnici, ali na njemu svojstven, neponovljiv način, okrenuo pogled prema nesaznatljivim visinama, slično tome je, u svom ključu, početkom novog veka učinio i Dragan Bošković. S tim da je metafizička linija pevanja, koja je u Disovim stihovima oličena figurom čovekovog “pada u život“, u Boškovićevom pesmama postala izraženija stalnim pozivanjem na biblijsku simboliku, posebno na Bogorodicu. Boškovićeva Bogorodica, međutim, ne mora nužno biti čitana u religijskom ključu (mada se ni takva mogućnost ne poriče), već i kao izvorište univerzalnog, ekstatičnim i euforičnim stihovima naglašenog, afirmativnog životnog principa, pesnikovim rečima “kad čovek jeste i Bog jeste“. Retorički razobručena, vrlo ritmična, asocijativno bezobalna, Boškovićeva poezija nastaje mimo formalnih konvencija, sledom modela poetskog kolaža koji objedinjuje i na paradoksalan način harmonizuje naizgled vrlo udaljene, reklo bi se čak disparatne krhotine post-postmodernog sveta u doba post-post istine. Ona, međutim, u toj naizglednoj raspršenosti predmetnosti, ali i samog pesničkog subjekta koji govori svestan konačne nemoći govora (pri čemu se često priziva i upotrebljava onomatopejsko svojstvo jezika), ima stabilno uporište i čvrst oslonac u ukrštaju svetog i profanog, s tim da profano dobija sjaj svetosti, a sveto ostaje sveto, jer čudo postanja i svega onoga što se potom u istoriji zbilo ostaje čudo i u našem dobu. Za razliku od postromantičarskih i modernističkih pesnika koji su, poput Disa, pevali svoju poeziju iz pozicije subjekta obeleženog stalnim nastojanjem samoodređivanja, Boškovićevo pesničko “ja“ poetički dosledno odbija da se definiše, ono je zakleto (ili, zašto da ne: ukleto) fluidno, ono neprestano izmiče i sebi i drugima i tako postaje slika današnjeg sveta u malom, jer, sada rečeno jezikom kritike, “ako čovek nije, onda ni svet nije“. Boškovićev pesnički put, od prve knjige “Vrtoglavica, laž i Vavilon od kartona“ (1998) do najnovije “Život i ja smo kvit!“ (2020), potvrđuje da su najinventivniji glasovi savremene srpske poezije dostojni sledbenici velike, u ovom slučaju disovske pesničke tradicije – rečeno je u obrazloženju žirija.
Pesnik, teoretičar i istoričar srpske književnosti Dragan Bošković rođen je 1970. godine u Beogradu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Redovni je profesor Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Objavio je deset poetskih zbirki: Vrtoglavica, laž i Vavilon od kartona (1998), U jednom telu (2003), Isaija (2006), Otac (2013), The Clash (2016), Ave Maria! (2018), Život i ja smo kvit (2019), Breaking the Waves (2019), Bogorodica, The Clash i ovaj grad (na poljskom i srpskom, 2019) i Uristen (2020). Trenutno je u štampi novi poetski rad pod nazivom Sandinista (2022). Poezija mu je prevođena na ukrajinski, poljski, češki, slovenački, španski i japanski jezik.
Bošković piše poetske, književno-naučne i kritičke radove, a urednik je i priređivač velikog broja zbornika i časopisa. Autor je sedam monografskih publikacija, a učestalo objavljuje tekstove u periodici. Bio je član u više književnih žirija, pa i za Disovu nagradu pre više godina.
Dobitnik je Brankove nagrade, Nagrade Matićev šal, Nagrade Branko Ćopić, Nagrade Branko Miljković za knjigu pesama Ave Maria!. Živi u Beogradu, a radi u Kragujevcu. Sa svojim saradnicima ima i “pesnički bend“ The Vocal Clash. Za sebe kaže da je obrazovan u duhu teologije i rokenrola, poststrukturalističkih teorija i “Gospodara prstenova“. Specijalista je za punk-rock i hard-core, a koliki je uticaj muzike na njegovo poetsko stvaralaštvo rekao je i sam pre više godina Kada bih bio pesnik, pevao bih kao Džo Stramer…
Izvor: Morava info
