ČAČAK – Proslavljeni jugoslovenski i hrvatski košarkaš i trener Petar Skansi kaže da je kao igrač doživljavao velike traume igrajući protiv Borca u Čačku. On je to izjavio u popularnoj rubrici “Pet na pet“ sportskog portala Mozzart sport.
Trenerski zanat uglavnom je “pekao” u Italiji (Skavolini, Virtus, Trevizo, Fortitudo…), ali radio je u i Grčkoj, Sloveniji, Hrvatskoj… Još kao igrač spremao se za trenerski poziv. Od svakog svog trenera pokupio je najbolje, ali je uvek dodavao nešto svoje.
I kao igrač cenio je individualne sposobnosti. Sa Krešom Ćosićem razbio je stereotip da centri jedino služe za “laktanje” u reketu. Prvi su krenuli sa izvlačenjem i otvorenim šutevima sa distance. To je donelo moge bitne pobede i medalje sa kojima se oktitio Mozzartov gost Petar Skansi.
1.Da li ste svojevremeno imali dodira sa još nekim sportskim aktivnostima osim košarke i kojim?
– Trenirao sam rukomet i vaterpolo. Sa košarkom sam počeo veoma kasno, kao Dražen Praja Dalipagić. Nikada nisam igrao za juniorsku reprezentaciju. Mislim da sam 1960. godine počeo da igram košarku, a posle tri godine bio sam član seniorske reprezentacije.
2. Ko vam je bio uzor, idol, u tinejdžerskim danima?
– Moj prvi trener Branko Radović koji me je naučio košarkašku abecedu. Postavio je temelje košarke u Splitu. Igrao je za Zvezdu, Partizan i Industromontažu. Kao trener doveo je Jugoplastiku do prvog finala evropskog Kupa prvaka.
3. Koji klub nosite u navijačkom srcu?
– Naravno, Jugoplatiku. Od italijanskih ekipa najlepše mi je bilo u Trevizu.
4. Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
– Uh, bilo ih je puno. Posle mnogih utakmica bio sam srećan, ali bilo je i tužnih momenata. Ipak, shvatio sam da čovek mora da stane u red i čeka svoju sreću. Pravi trenutak. I kad pobediš, ali i kada izgubiš moraš da izvučeš pouku.
5. Kakve vas uspomene vezuju za staru jugoslovenski ligu, naročito gostovanja u Čačku?
– Kada je Jugoplastika gostovala u Čačku odsedali smo u motelu “Lovac“. Pred utakmicu silazili smo na večeru, uz strogu disciplinu. Naši treneri, kao kopci, gledali su da slučajno ne odemo u šetnju, u grad. Ne daj Bože da konzumiramo nešto alkoholno. A u restoranu Lovca isto veče je, sa društvom, bio legendarni Radmilo Mišović. Naravno, sa ekipom, u noćnom provodu, uz časice alkohola. Sledećeg dana, na utakmici Radmilo nam ubaci 40 poena. Imali smo kompleks od gostovanja u Čačku i kada bismo dobili Borac, u dvorani kraj Morave, to je bilo kao da smo postali prvaci sveta – zaključio je Petar Skansi.
Izvor: Mozzart sport, Đ. Mečanin
