Petković: Decu treba poštovati i kad pogreše, na taj način će se greška brže ispraviti

ČAČAK – Pomoćnik gradonačelnika Čačka i član Gradskog odbora SNS Čačak Miroslav Petković oglasio se saopštenjem za javnom povodom aktuelnih političkih dešavanja u državi i Čačku, sa osvrtom na današnju dodelu nagrada za najbolje čačanske učenike, nosioce Vukove diplome.

Saopštenje prenosimo u celosti:

Čačak – grad bogate istorije, kulture i umetnosti, grad sporta, grad bogatog spomeničkog nasleđa, industrijske baštine, atraktivnih turističkih destinacija, Ovčarsko-kablarske klisure – „male Srpske Svete gore“, izuzetne gastronomske ponude, kulturnih i tradicionalnih manifestacija.

Grad mnogobrojnih znamenitih ličnosti koje su utkane u istoriju i identitet našeg mesta: vojskovođa, heroja, velikih likovnih umetnika, značajnih pisaca i pesnika, velikana filmske umetnosti, majstora košarke, rokenrol uzora, izvornih pevača i nebrojeno drugih ličnosti poniklih ili vezanih za naš grad.

Svoj odnos prema značaju vlastitog nasleđa, važnog za širi kontekst, pokazujemo na primeru delovanja značajnih pojedinaca i ustanova, čime održavamo kontakt prošlosti sa sadašnjim i budućim vremenom.

Kultura je u velikoj meri oblikovala identitet grada Čačka, identitet koji je heterogen – raslojen na više osobenosti koje formiraju identitetske karakteristike naše sredine. Tu heterogenost oblikovao je, u velikoj meri, odnos prema važnim tačkama po kojima je Čačak poznat: „rasadnik“ znamenitih ličnosti, reka Morava – žila kucavica našeg grada, industrijski gigant kompanija „Sloboda“, košarka – sport koji je iznedrio svetske majstore, lokalna gastronomija, čiju okosnicu drže pečenje i šljiva – brendovi ovog kraja.

Prošlost – sadašnjost – budućnost.

Kako smo došli dovde? Kako od pečenja i šljive dođosmo do jaja?

Kako od trube, do vuvuzele? Srpska tradicija? Nije.

(Nastavak u komentaru👇)

Kako su žumance i belance, upakovani u ljusku od kalcijum karbonata postali važan „argument“ u javnom diskursu?

Kako su neki upali u Nastasijevićev tamni vilajet, doslovno shvatili Justinovu mudrost da su neki ljudi previše kvasca, a premalo testa i nisu svesni da sveci imaju samo po jedan dan u crkvenom kalendaru, a da bi oni za sebe želeli svaki dan? Celu godinu?

Kako smo došli do idolopoklonstva „Svetom studentu“ i novoj religiji Studentizma, kako je to lepo formulisao Zoran Ćirjaković, autor čuvene kovanice „autošovinizam“?

Kako je moguće da u 21. veku, u Beogradu, na najstarijem južnoslovenskom univerzitetu, neko organizuje plenume i zborove i upravljačku autonomiju univerziteta zloupotrebi u političke svrhe.

Razumem bunt mladih ljudi i želju za ekskurziju u istorijsko – politička događanja, ali ne shvatam one umišljene bogove, koji su u tranzicionom periodu od indeksa do diplome?

Ne razumem zašto građane Čačka neka dubrovačka trubadurka Mila naziva „potpunim ludacima“ i kako neko pristane da ga predvode neki Pavle ili neki Julijan sa poklopcima od šerpi, kao sa „Paiste“ činelama u rukama, sa parolom – „Čačak ima budućnost“?

Stih kaže „Ovu su zemlju pravili i ratnici i pesnici i različiti bogovi“. Kroz istoriju smo imali mnogo junaka i neponovljivih pesnika, ali kako sa njima dovesti u vezu „ratnike“ koji ni vojsku nisu služili i Jabučila i Gandalfa iz čačanskog „Sibira.“

Phronesis (razboritost) i knjige, braćo moja, a ne zvona i praporce.

Znam, znanje nam je budućnost i znam „student nije zapalio žito.“ Ko jeste, pokazaće vreme koje je pred nama, mada je sve belodano jasno.

Neki su bezuspešno pokušali sve da obesmisle, čak i dodelu priznanja najboljim učenicima ovog grada. Čačku trebaju inženjeri, a ne kenguri, lekari, a ne kenguri, istoričari, a ne kenguri, profesori sa velikim „P“, a ne blokaderi kenguri…

Sa jedne strane rad i znanje, sa one druge „jajčanje“. Šta mislite šta će da pobedi?

Uvek znanje!

Upravo zato su učenici osnovnih i srednjih škola, danas, uz osmeh i zahvalnost, primili zaslužena priznanja i čestitke i upisali se u istoriju svojih škola i grada Čačka. Ako je to nekom smetalo, trkom po šarene pilule za lilule, pa zatim na instagram. Tu su najjači, ali to nema veze sa decom. Decu treba poštovati i kad pogreše. Na taj način će se greška brže ispraviti.

Roditelji treba da ih vaspitavaju, a društvo i sistem da obezbede da se složeni problemi rešavaju jednostavnim metodama – primenom zakona, sad i odmah.

Srećno vam bilo deco i ne ponovilo se!

Miroslav Petković, član Gradskog odbora SNS Čačak