Poljoprivrednicima u Srbiji još nije isplaćeni drugi deo podsticaja za biljnu proizvodnju, iako je rok za raspisivanje javnog poziva istekao. Ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić navodi da trenutno nema sredstava za isplatu druge rate subvencija, ali ističe da prostora za tu isplatu ima ukoliko bude postojala volja. Proizvođači, međutim, upozoravaju da im je novac neophodan nakon sušne godine, slabih prinosa i niskih otkupnih cena, dok se otvara i pitanje realizacije ostalih mera podrške do kraja godine.
Jesenja setva je završena, pšenica je posejana, ali poljoprivrednici još čekaju na isplatu drugog dela podsticaja za biljnu proizvodnju, u iznosu do 17.000 dinara po hektaru. Iako je rok za raspisivanje javnog poziva istekao 1. novembra, poziv još nije objavljen, a sredstva nisu isplaćena. Zbog toga poljoprivrednici u zimski period ulaze suočeni sa finansijskim pritiscima.
- Pored toga što je vlast devastirala poljoprivredu, što su institucije potpuno nefunkcionalne, pored toga smo imali i sušne godine. Tako da svaki dinar podrške poreskih obveznika poljoprivredi znači puno, pogotovo sada kad se ulazi u zimu, posle još jedne sušne godine, posle niskih cena, malih prinosa – ističe za Insajder Mileta Slankamenac, iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika.
Resorni ministar u tehničkom mandatu Dragan Glamočić rekao je da trenutno nema sredstava za isplatu drugog dela subvencija za biljnu proizvodnju.
- Ja bih voleo da raspišemo drugu ratu.I da vam kažem još jednu stvar: ima prostora za drugu ratu, ako bude postojala dobra volja. Zašto? Zato što ove godine, ako se sećate, uveo sam obavezu pravdanja računima, prvih 18.000.Znate koliko je ljudi opravdalo 18.000?Samo 60 odsto – naveo je Glamočić za RTS.
Nezadovoljni odlukom ministra da ne raspiše javni poziv, poljoprivrednici traže da tužilaštvo ispita zakonitost takvog postupanja, ali i utvrdi šta se dogodilo sa sredstvima koja su bila namenjena ovoj meri.
- Šta je urađeno sa novcem koji je namenjen za poljoprivredu, a i sa samim budžetom. Gde su te pare otišle, zašto ih nema, s obzirom da je agrarni budžet negde na istom nivou kao i prošle godine – pita Slankamenac.
S druge strane, Glamočić kaže da je to bio usmeni dogovor a ne obećanje za sve poljoprivrednike. Reč je o dogovoru iz 2023. godine postignutom u mestu Kisač, kada je dogovoreno do 17.000 dinara za seme. Ministar u tehničkoj vladi negira i da je novac nenamenski potrošen.
- Idu spekulacije da su pare nestale, da su potrošene za izbore, i tako dalje.To apsolutno nije istina, i to nije moguće uraditi. Nisu pare nestale, nisu prošle nenamenski. Porastao je broj hektara za preko 20 procenata. Porastao je količina mleka preko- mleko je poraslo, sad ću vam tačno reći, 21 odsto.Krave 23, krmače 89 odsto. Pomnožite sa cifrom, vidite gde su pare otišle – ističe on.
RTS je nedavno preneo da Glamočić smatra da isplata podsticaja može da sačeka formiranje nove Vlade, uz obrazloženje da aktuelna vlast nema politički legitimitet za donošenje takvih odluka. Međutim, stručnjaci podsećaju da je ranije najavljeno da će isplata podsticaja za sertifikovano seme biti realizovana krajem oktobra.
- Ja bih rekla da, iako je u tehničkom mandatu, Vlada treba da izvrši sve obaveze koje je prethodno preuzela i definisala odgovarajućim zakonskim i podzakonskim rešenjima – rekla je za RTS dekanka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Žaklina Stojanović.
Slankamenac naglašava da nova vlast ne zna šta je očekuje u budžetu.
- To je među, ovaj, prvim stvarima koje je i naše, udruženje insistiralo – da se prvo utvrdi faktičko stanje kakvo je u poljoprivredi. Što se tiče, registra poljoprivrednih gazdinstava, stočarskog fonda i svega ostalog – kaže on.
Prema kalendaru isplata, do kraja godine planirana je realizacija još 14 mera podrške. Glamočić je naveo i da je u agrarnom budžetu preostalo više od šest milijardi dinara za isplatu premija za mleko i podsticaja za tovna grla. Najavio je da bi Vlada Srbije naredne nedelje trebalo da usvoji krovnu uredbu, nakon čega bi usledilo raspisivanje javnih poziva za podsticaje u stočarskoj i organskoj proizvodnji, rasadničarima, nabavku mehanizacije, osiguranje useva i životinja, kao i druga ulaganja u poljoprivredu.
Izvor: Insajder
