Posledice manjka specijalista i odlaska u inostranstvo: Da li zaista neće imati ko da nas leči

2
688

Za nekoliko godina neće biti nikoga da nas leči – da li je u pitanju istina ili neosnovan strah, pojačan brojnim odlascima lekara u inostranstvo i pandemijom? Iz društva neurologa Srbije kažu da ove godine dobijaju 18 novih specijalizanata, dok u penziju odlazi čak 4 puta više. Oni upozoravaju da će se nedostatak specijalista osetiti tek posle korone.

I nije reč samo o manjku neurologa, već i druge grane medicine ostaju bez lekara specijalista. Jedan od glavnih razloga je finansijski.

Mi imamo radiologiju koja je takođe deficitarna. Ili patologiju, ili anesteziologiju. To su apsolutno grane medicine koje su ravnopravne sa ostalima, vrlo interesantne u inostranstvu. Nego je problem što mnogo ljudi u tim oblastima fluktuira, jednostavno kreće se – kaže za Euronews Srbija  doktor Nebojša Lađević, predsednik Udruženja anesteziologa i intenzivista.

Neki odu u inostranstvo, drugi u privatni sektor, a građani koji traže pomoć specijaliste, imaju različita iskustva. Neki kažu da je zasad sve u redu i da budu primljeni za oko tri nedelje, dok drugi napominju da se dugo čeka zbog kovid sistema, te se neki opredeljuju za privatne preglede.

U Ministarstvu zdravlja podsećaju da najbolje studente zapošljavaju već godinama, za razliku od ranijih vremena, kada je, kako kažu, neko morao otići u penziju, da bi se drugi zaposlio.

Zapošljavali smo po 100 ili 50 najboljih studenata, sada smo to proširili, jer tu su prošla deca koja su imala prosek preko 9,6, 9,7, 10. E sad, sve one koji tu nisu prošli, a imaju te visoke proseke, mi njima dajemo ove deficitarne specijalizacije kao što su anestezije, kao što su radiologija, kao što je neurologija, neke grane hirurgije – naveo je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Direktor Kličničkog centra u Nišu Zoran Perišić kaže da je KC Niš u poslednjih godinu dana primio 130 lekara na neodređeno, uz 124 za Kruševac.

To je preko trećine zaposlenih lekara u KC Niš – rekao je.

Nije problem dobiti specijalizaciju, slažu se stručnjaci, ali neophodno je bolje proceniti koliko specijalista po ustanovi nam je potrebno.

Treba ubrojati u broj anesteziologa koji je potreban ne samo koliko je operacionih sala i kreveta, već svako radno mesto koje zahteva anesteziologa. Na taj način, boljim planiranjem iz samih bolnica, doći ćemo do potrebe za lekarima – kaže Lađević.

I dok iz Ministartva poručuju da su sačuvali zdravstvo uprkos svim izazovima, privatne ustanove su i dalje prvi izbor za mnoge građane.

Gostujući na Euronews Srbija profesor doktor Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije, kaže da ovo nije problem od juče, te da bi trebalo podsetiti na period od 2002. do 2009. godine kada je Vlada Srbije donela odluku da se ne upućuje na specijalizaciju.

To je praktično dovelo da mi sedam godina nisamo imali upućivanje ljude koji završe Medicinski fakultet na specijalizacije. Mi imamo jedan značajan broj neurologa, ali je starosna struktura neurologa koji rade pre svega u državnim ustanovama veoma nepovoljna jer je izostao stalni priliv novih kadrova. Mi ovog trenutka u univerzitetskim centrima imamo oko 78-80 ljudi na specijalizacijama, ali to nisu specijalizanti na završnim godinama – rekao je on.

Kako navodi, po završetku fakulteta, svi koji dugo čekaju na zaposlenje trebalo da se upute na specijalizaciju. Paradoks je, kaže on, da oni koji završe teške fakultete prvo odu na volonterske specijalizacije.

Četiri godine je potrebno da neko može samostalno da radi. Kada su u pitanju visoko-specijalizovane hirurške discipline, kao tip kardiohirurgija, kao neurohirurgija, taj proces je još duži, pa onda zamislite da je praktično neko u 35. ili 38. godini tek obučen i apsolutno samostalno kompetentan koliko smo mi izgubili ovih sedam godina kada se neko setio da nas možda ima previše, a sada vidimo da neće biti nikad ljudi koji su uskospecijalizovani, visokospecijalizovani, država neće imati tih ljudi nikad previše i ne treba onda bežati i od toga da ti ljudi konkurišu i fluktuiraju ne samo u granicama naše zemlje, nego i u granicama EU i šire, jer mi na taj način dobijamo, ono što se kaže, kolege koje su lojalne, koje vole ovu državu, pa čak i ako odu, mi imamo samo koristi od takvih ljudi – napomenuo je on.

Osim neurologije, Raičević navodi da su pogođene grane i patologija, anesteziologija, radiologija i hirurške grane.

Značajan broj pacijenata koji su bili hronični neurološki pacijenti i trebalo da se leče ambulantno su toliko čekali da su se u međuvremenu pretvorili u teške pacijente koji će u jednom trenutku tražiti i bolnički tretman. Napravila se u međuvremenu lista čekanja koja neće biti zaustavljena kovidom, nego će se nastavljati, to je jedan dinamičan proces i moramo da budemo spremni. Veliki broj ljudi je na specijalizaciji, ali treba da se napravi plan da se neurolozi vrate u primarnu zdravstvenu zaštitu – naveo je on.

Kako napominje, bez neurologa u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ne može da se radi na prevenciji brojnih problema.

Izvor: Euronews Srbija

Prethodni članakČačanka preminula od posledica korone, više od 100 hospitalizovanih na kovid odeljenjima
Sledeći članakRadojević: GrO Narodne stranke poštovaće dogovor sa koalicionim partnerima, ukoliko ne bude u suprotnosti sa mojim ličnim stavovima

2 KOMENTARA

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here