Društvena piramida Srbije više liči na romb sa uskim vrhom bogatih, širokim radnim slojem i velikim brojem građana koji se bore za ekonomsku sigurnost, pokazuje istraživanje.
Profesor u penziji Zoran Stojiljković je za Demostat uradio istraživanje u kom navodi da srednjoj klasi pripada trećina onih sa zaradama iznad prosečne ili sa zaradama do trećine iznad proseka, preko 150.000 dinara.
- U porodičnom okviru posmatrano, za prosečnu tročlanu porodicu ulaz u srednju klasu je na nivou od preko 2.000 evra – piše u istraživanju.
Dalje se navodi da je u riziku od siromaštva jednočlano domaćinstvo koje mesečno prihoduje oko 45.000 dinara.
Profesor u istraživanju navodi da socioklasna struktura u Srbiji više podseća na romb nego na piramidu.
U samom vrhu je vladajući sloj koji taj romb popunjava samo jedan do dva odsto. Ispod njega je srednja klasa, od 25 do 30 odsto, a za njim radni sloj koji čine okvirnu polovinu. Na samom dnu je petina koju čine siromašni, a među kojima je od sedam do osam odsto onih koji spadaju u granicu apsolutnog siromaštva.
Profesor Stojiljković navodi da u top jedan odsto spada oko 25.000 domaćinstava u Srbiji, ali da oni ostaju nedovoljno istraženi, a projekcije su da je imovinski cenzus u ovoj grupi preko milion evra po članu porodice.
- Srednjoj klasi pripada trećina onih sa zaradama iznad prosečne ili, još pre, sa zaradama do trećine iznad proseka, preko 150.000 dinara. U porodičnom okviru posmatrano, za našu prosečnu tročlanu porodicu ulaz u srednju klasu je na nivou od preko 2.000 evra, što je, po Arandarenku, relativno dostižno za većinu mladih porodica sa visokoobrazovanim članovima i mnoge sa srednjim obrazovanjem – piše u istraživanju.
Prema njemu, u srednju klasu, koja čini od 24 do 30 odsto stanovništva, spada od 1,5 do dva miliona stanovnika, nekoliko desetina hiljada poljoprivrednika, „sitnih vlasnika“, pripadnika slobodnih profesija i oko 200.000 penzionera.
- Komparativno posmatrano, analitičari u Hrvatskoj ulaz u višu srednju klasu određuju na nivou od preko 1250 eura po članu porodice mesečno i na nivou od pola miliona evra imovine i nepokretnosti – upoređuje profesor Stojiljković.
Radnim klasama, ili stratifikacijskim žargonom rečeno nižoj srednjoj klasi kako je naziva profesor Stojiljković u istraživanju, pripadaju oni čiji su prihodi između 60.000 i 120.000 dinara, pri čemu su oni do medijalne zarade tik iznad siromaštva.
- Prag rizika od siromaštva za domaćinstvo s dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina iznosio je 82.213 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina iznosio 95.915 dinara – navodi se u istraživanju.
Kada se stvari sagledaju kroz prizmu starosne dobi, najviše su riziku od siromaštva izložene osobe od 65 godina, a visoka stopa ugroženosti uočena je i u starosnoj grupi od 55 do 64 godine života. Najnižu stopu rizika od siromaštva imala su lica starosti od 25 do 54 godine, 14,9 odsto, što je očekivan rezultat.
- Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imala su lica u domaćinstvima koja čine jedan roditelj s jednim ili više izdržavane dece, 41,3 odsto, a najnižu stopu rizika od siromaštva domaćinstva koja čine tri ili više odraslih osoba, 10,8 odsto – navodi se dalje u istraživanju.
Od svih punoletnih nezaposlenih građana, polovina je u riziku od siromaštva.
- Konačno, ulogu obrazovanja, bar posredno, ilustruje podatak RZS da 1,3 miliona onih sa preko 15 godina, ili neka četvrtina građana, ima do potpune osnovne škole i, po pravilu, potpuno je informatički nepismena, starija i siromašna – zaključuje se u istraživanju.
Izvor: Demostat, 021.rs
