Predlozi stručnjaka: Nov sistem zaključivanja ocena, manja odeljenja, drugačiji časovi

Nezadovoljstvo prosvetnih radnika uslovima rada, zaradom i bezbednošću na radnom mestu postalo je sve glasnije poslednjih godina.

Brojni zahtevi za promenama nisu napravili značajan iskorak, zbog čega su isti problemi iznova u fokusu. Tome svedoči i štrajk prosvetara povodom odbijanja Vlade Srbije da ispoštuje protokol, kojim se predviđalo povećanje plata do nivoa prosečne plate u državi. To je trebalo da se dogodi do 1. januara, premda dogovor dve strane još nije postignut.

U situaciji sve izvesnije „borbe sa vetrenjačama“, grupa od 15-20 stručnjaka u obrazovanju – univerzitetskih profesora, nastavnika iz osnovnih i srednjih škola i zaposlenih u lokalnim samoupravama, shvatila je da nešto mora da se promeni, naročito nakon velikih majskih tragedija koje su Srbiju zadesile prošle godine, piše NIN.

Stručnjaci su proveli više od godinu dana analizirajući stanje u domaćem obrazovnom sistemu sa ciljem pronalaženja rešenja i preporuka koje bi iz toga sledile. Tako je došlo do dokumentovanja širokog spektra problema, u rasponu od predškolskog pa sve do visokog obrazovanja, nakon čega je grupa predložila obiman skup mera za njihovo regulisanje u tekstu „Kako do kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za našu decu“. Kroz 30 iznetih tačaka, obuhvaćeno je pitanje kvaliteta nastave, rada nastavnika, nastavnog programa, upravljanja, kao i finansiranja.

Nekoliko meseci kasnije, grupa je sa svojim predlozima izašla pred javnost.

Docent na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu Nenad Stevanović ističe da na rezultate učenika i njihov napredak najveći uticaj ima upravo nastavnik.

• Ako želite da promenite obrazovni sistem, da bude bolji, da li ga merili kroz postignuća učenika, kroz neke kvantitativne parametre ili merili koliko su ti učenici zadovoljni onim što su naučili, kako su se razvili, kakav im je kvalitet života i šta postižu kasnije u tome – ako probate to da merite, doći ćete do podataka da najveći uticaj na te rezultate i boljitak ima nastavnik, u smislu njegovog rada, njegove ličnosti, njegovog odnosa u obrazovanju i učenika u celom obrazovnom procesu – rekao je Stevanović.

I mada to nije novost i svakako jeste nešto na čemu se sve češće insisitira, on naglašava da su prosvetari saglasni da je neophodno da počnu da vrše veći pritisak na javnost.

• Mi sada vršimo pritisak na sve koji mogu da učine nešto. Ova profesija je jednostavno dovedena do nivoa da niko više neće da se bavi njom. Nastavnici odlaze, a ono malo što je ostalo suočava se sa problemima kao što su profesionalno izgaranje, narušavanje mentalnog i somatskog zdravlja, pa čak najosnovnija bezbednost biva ugrožena. Nastavnici moraju da napreduju tokom cele karijere, moraju imati veće učešće u procesu odlučivanja i u obrazovnim politikama i na lokalnom, i širem nivou, moraju biti primer budućim nastavnicama – smatra Stevanović.

Prema rečima redovne profesorke na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Vere Spasenović, unapređenje odnosa učenika i nastavnika može doprineti promenama na mnogim obrazovnim poljima.

• Ako imamo kvalitetnu nastavu u kojoj su učenici misaono angažovani, ukoliko je nastava zanimljiva i inspirativna i ako učenici imaju doživljaj da je ono što uče smisleno, relevantno i povezano sa njihovim životom. Ukoliko je škola dobra zajednica u kojoj se neguju dobri međuljudski odnosi, saradnja, briga za druge, osećanje pripadnosti školi i ukoliko učenike pitamo za mišljenje o onome što je za njih bitno – onda će sigurno biti i manje nasilja i drugih oblika neprihvatljivog ponašanja – objašnjava Spasenović.

Ona dodaje da je u radnoj sredini neophodno da se nastavnici osete kompetentno, da samostalno donose odluke, kao i da budu cenjeni i uvaženi za ono što rade, što će direktno uticati i na njihovu motivaciju.

• Potrebno je da se u školama neguje inicijativnost, samostalnost, kreativnost nastavnika i da se to uvaži. Potrebno je da se nastavnicima u većoj meri omogući da samostalno donose odluke o onome šta i kako će raditi u svojoj nastavnoj praksi. Njima je autonomija formalno data i oni je imaju, ali je problem što su naši programi nastave i učenja i dalje preopširni, preobimni. Obuhvataju čitav niz nastavnih oblasti, tema i sadržaja, gradivo se brzo prelazi. Zato ne ostaje puno vremena za organizovanje časova koji bi bili inovativni, koji bi podsticali kreativnost, gde bi se diskutovalo, istraživalo i kritički promišljalo – kaže Spasenović.

Iz toga proističe jedan od predloga, koji podrazumeva da se programi nastave i učenja, ali i ishodi i standardi postignuća „revidiraju i po dubini i po širini“.

• Takođe predlažemo da se ukine opšti uspeh izražen u kategorijama odličan – vrlo dobar – dobar, nego da ostane prosečna ocena. Ona je nešto sa čime se učenik upisuje i u srednje i na visoko obrazovanje. Predlažemo da se i zaključna ocena ne zaokružuje na više ili niže nego da ostane isto kao da je to prosek – navodi ona i naglašava da je važno negovati kulturu saradnje pre nego kulturu takmičenja.

Pored toga, Spasenović kao neke od daljih predloga grupe prosvetara ističe i da se broj učenika limitira na 25 po odeljenju, jer bi se na taj način lakše odgovorilo na potrebe svih đaka, ali i da se izvrši jača kontrola nad lokalnim samoupravama koje su zakonski obavezne da učestvuju u finansiranju rada škola, kad je materijalno-tehničko održavanje u pitanju, investiciono i tekuće, i kada je reč o stručnom usavršavanju nastavnika.

Izvor: NIN