Predrag Prevo Vučićević, legendarni trener koji nije želeo da napusti svoj Železničar

1
994

Piše: Miloš Timotijević, istoričar (Zapisi sa Zapadne Morave)

ČAČAK – Predrag Prevo Vučićević (18. april 1937 – 8. novembar 2002), jedan je od najznačajnijih košarkaških trenera iz Čačka ne samo zato što se tim poslom bavio više od dve decenije, već pre svega zbog poverenja koje je ukazao mnogim mladim košarkašima koji su kasnije imali važnu ulogu u jugoslovenskoj košarci.

Porodica Vučićević vodi poreklo iz sela Ostre gde su se doselili početkom XIX veka “odnekud iz Austrije“ (sa područja severno od Save i Dunama) i slave Sv. Nikolu. Sam Predrag rođen je u Kumanovu 1937, jer je njegov otac Adam Vučićević bio komandant puka u tom mestu, dok je majka Vukosava poticala iz užičke svešteničke porodice. Kada je Jugoslavija ušla u Drugi svetski rat 1941. porodica se vratila se u Ostru, da bi potom došli u Čačak gde su imali svoje imanje u centru grada. Tako je Predrag osnovnu školu i dva razreda gimnazije završio u Čačku, a zatim je prešao u Geodetsku školu u Beogradu, gde je i maturirao. Radio je kao geometar u Državnom zavodu za osiguranje i reosiguranje, koji je kasnije postao ZOIL “Dunav“. Njegova rođena sestra Miroslava Mira Vučićević godinama je predavala engleski jezik u čačanskoj gimnaziji.

Prevo je već 1948. košarku počeo da trenira u čačanskom Borcu. Prvi trener bio mu je Mićo Trifunović. Bilo je to vreme kada su u košarku “kročili“ Nikola Rokli Mišović, Đoko Jare Milošević, ali Prevo se više družio sa dečacima iz Žela, Rajkom Ilićem i Draganom Kurćubićem, pa je 1951. pod njihovim uticajem prešao u KK Železničar, u kome je ostao do kraja života.

Od 1951. do 1963. bio je igrač KK Železničara, ali bez većih uspeha. Igrao je u timu sa Miodragom Marjanovićem, Ćamilom Đeloševićem, braćom Joksić. Već od 1960. do 1963. Prevo je u Želu istovremeno bio igrač, kapiten i trener ekipe. Kao igrač nikada se nije posebno isticao, da bi kao trener ostavio neizbrisiv trag u istoriji čačanske košarke.

Ekipu Železničara preuzeo je 1967. kada je bila u Srpskoj ligi, da bi 1968. postao trener prvog tima i na tom mestu je ostao pune 22 prvenstvene sezone, sve do 1989. kada je u svojoj 52 godini života napustio trenerski posao. U tom periodu na klupi čačanskog Žela imao je samo jedan mali prekid 1969, kada je tim kratko vreme vodio Milutin Kovačević (Mićo Gus), da bi ga Vučićević brzo zamenio. Prevo je 1970. Žele uveo u Drugu jugoslovensku košarkašku ligu u vreme kada je u svom timu poverenje ukazivao mnogim mladim košarkašima. Uvek je smatrao da je osnovni posao trenera da stvara nove igrače, dok je menadžersko vrbovanje, kupovinu ili “otimanje“ košarkaša iz drugih klubova doživljavao kao svojevrsnu “sramotu“.

Nikada nije napustio “Železničar“, iako je imao mnoge ponude klubova iz Beograda, Sarajeva, Valjeva, Novog Sada, pa i inostranstva. Ostao je u svom Čačku u kome je zapamćen kao čovek koji je imao veliko poverenje u mlade igrače. Među njima su najpoznatiji Dragan Kićanović koji je za prvi tim Žela zaigrao već sa 15, kao i Radisav Ćurčić koga je Prevo već sa 17 godine uveo među seniore. Osim njih dvojice Prevo je u prvi tim uveo i mnoge druge (Vladimira Androića, Rada Šljivića, Draška Vučetića, Savu Kovačevića…).

Sa prvim timom Železničara osvojio je 1975/1976. prvo mesto u istočnoj grupi Druge savezne jugoslovenske košarkaške lige (nisu uspeli u kvalifikacijama za ulazak u Prvu ligu). Pored treniranja seniora, često je vodio i mlađe selekcije Železničara. Sa juniorima je 1969. osvojio prvo mesto u Srbiji. Dva puta je vodio i železničku reprezentaciju Jugoslaviju na evropskim prvenstvima, najpre u Vroclavu – Poljska (1976), potom i u Brestu – SSSR (1980). Na turniru jugoslovenskih republika i pokrajina 1976. u Osijeku bio je selektor reprezentacije Srbije. Biran je za predsednika Stručnog saveta KSS i člana Predsedništva Udruženja košarkaških trenera Srbije, bio je i predsednik trenerske organizacije Regiona Kraljevo.

Puno je radio na što boljem organizovanju Železničara, i uspešno sarađivao sa svojim pomoćnikom trenerom Acom Janjićem, da bi potom postepeno u rad uključivao i svoje učenike (Petronijević, Bohinjac, Biorac).

Prevo Vučićević je preobrazio KK Železničar ne samo svojim trenerskim radom već i organizacijom posla, čime je klub izvukao iz uskih organizacionih okvira osnivača u kome su godinama “glavnu reč“ imali isluženi železnički službenici. Na taj način dao je novi život Želu, pri čemu je zadržao postojeću tradiciju. Posle završetka trenerske karijere i dalje je ostao u košarci, kojoj je bio posvećen do kraja života. Između ostalog bio je prvi direktor KK Železničar. Bavio se i ugostiteljstvom.

Predrag Prevo Vučićević iskreno je voleo svoj Čačak, posedovao harizmu i znao da privlači i motiviše ljude. Mnoge generacije čačanskih dečaka imale su u njemu velikog košarkaškog učitelja. Ostalo je zapamćeno da je umeo da uživa u životu i da je zato profesionalne ambicije stavljao u drugi plan, iako je posedovao veliki talenat. Nisu ga mnogo zanimali slava, priznanja i veliki materijalni napredak.

Majsku nagradu SOFK-a Srbije za značajna dostignuća u oblasti fizičke kulture dobio je 1988. godine Povodom pola veka postojanja kluba KK Železničar 1999. uručena mu je “Zlatna plaketa“, da bi mu “Čačanski glas“ 2001. dodelio Nagradu za životno delo. Tradicionalni čačanski turnir u basketu osnovan je 1988, da od 2003. nosio njegovo ime. Najveće priznanje je svakako neizbrisivo sećanje svih dečaka iz Čačka koje je uveo u svet košarke.

Sa suprugom Zoricom, po obrazovanju pravnicom, dobio je ćerku Katarinu (1978). Predrag Prevo Vučićević preminuo je na Mitrovdan 8. novembra 2002. u Čačku, gde je i sahranjen.

Prethodni članakOve vinarije i vinoteke večeras izlažu na “West Wine Festu“ u Čačku
Sledeći članakRadionica “Letnje igre slikarskih tehnika“ u Galeriji “Risim

1 KOMENTAR

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here