ČAČAK – Profesor doktor Jorgos Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije, komentarišući smrt četvorogodišnje devojčice nakon operacije krajnika u čačanskoj bolnici kaže da su moguće komplikacije tokom i nakon operacije, čak i kada su prethodno obavljene sve neophodne pretrage i analize.
On ističe da ne postoji praktično nijedna medicinska intervencija sa nultim rizikom.
- U tom smislu, hirurgija svakako prednjači kada je reč o mogućim komplikacijama. One su povezane kako sa samim operativnim zahvatom, tako i sa anestezijom, što je, prema do sada poznatim informacijama, najverovatnije bio slučaj kod ovog deteta. Vrlo je moguće da je u pitanju jedna od najtežih postoperativnih komplikacija tokom buđenja iz anestezije – laringospazam, odnosno grč mišića grkljana, koji poput kapije zatvori disajne puteve – istakao je Konstantinidis za Kurir TV.
On je dodao da postoje i stanja koja se ispolje tek kada organizam prvi put dođe u kontakt sa određenim lekom, u ovom slučaju anestetikom.
- Takve reakcije ne moraju biti ranije poznate, jer se genetska predispozicija može ispoljiti tek pri prvom kontaktu sa lekom. Može doći do takozvane maligne hipertermije, naglog povećanja telesne temperature, što može dovesti do teških komplikacija, uključujući poremećaje srčanog ritma i neželjeni ishod – objasnio je on.
Doktor Branislav Piščević, plastični hirurg, govorio je o slučaju tridesetosmogodišnjeg muškarca, koji je potpisao saglasnost i prihvatio rizike operacije, dodao je:
- Nije dovoljno da pacijent samo nešto potpiše, čak i kada mu je sve objašnjeno. Tu postoji vrlo tanka granica za lekara – da li prihvatiti ili ne prihvatiti takvog pacijenta. Ipak, za svaku operaciju i svakog pacijenta postoje jasno definisani protokoli u svim bolnicama, gde pacijent svojom saglasnošću potvrđuje da je upoznat sa rizicima. Koliko je zaista razumeo i koliko je bio svestan, to je drugo pitanje – rekao je on.
Izvor: Kurir, Morava info
Ne postoji, slažem se… Međutim!
Izjava da „ne postoji medicinska intervencija sa nultim rizikom“ je tačna, ali potpuno promašuje suštinu.
Medicina ne počiva na odsustvu rizika, već na prihvatljivom i statistički opravdanom riziku. Da je rizik smrtnog ishoda kod tonsilektomije neprihvatljiv, ta operacija ne bi bila rutinska, niti bi se decenijama radila kod dece širom sveta.
Kada dođe do ishoda koji odstupa od očekivanog rizika, ne govori se o „filozofiji medicine“, već o konkretnoj odgovornosti i sistemskoj grešci.