Priča o Fabrici reznog alata: Plan iz 1988. godine predviđao da fabrika 2010. zapošljava 12.000 radnika

11
1345

ČAČAK – Pre nekoliko dana Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je drugu prodaju imovine čačanske Fabrike reznog alata.

Po početnoj ceni od 235,3 miliona dinara ponuđeno je, između ostalog, gradsko građevinsko zemljište površine 30.628 kvadrata, kao i tri proizvodne hale, hala sa restoranom, magacini, upravna zgrada, pogon za izradu kugličnih vretena, oprema i zalihe. Sve to nalazi se na takozvanoj Lokaciji 1 ove fabrike, u široj gradskoj zoni.

Prethodno je polovinom aprila čačanska kompanija “Atenik komerc“ po ceni od 250 miliona dinara kupila prostor sa pet objekata ukupne površine 10.554 kvadrata, uključujući građevinsko zemljište od 176 ari i četiri objekta površine 223 kvadrata na Lokaciji 2 u Ulici dr Dragiše Mišoviča.

A planovi Fabrike reznog alata pre 35 godina bili su više nego ambiciozni. FRA je imala odlične izvozne rezultate, ali je kuburila sa manjkom poslovnog prostora.

Zbog toga je 1988. godine najavljen dugoročni plan razvoja ovog industrijskog giganta i donete su odluke koje su u to vreme smatrane strateškim – da se do 2010. godine sva proizvodnja preseli na Lokaciju 3 u Kulinovačkom polju, potpuno nezavisnu od tadašnje dve u Hajduk Veljkovoj ulici i Ulici dr Dragiše Mišovića

Shodno tom planu, krajem prve decenije FRA je trebalo da ima 120.000 kvadratnih metara poslovnog prostora i da zapošljava 12.000 radnika!!!

Menadžment koji je rukovodio fabrikom pre 35 godina zaključio je da je razvoj ovog industrijskog giganta bio potpuno zaustavljen zbog nedostatka prostora, budući da ni na jednoj od dve lokacije nije bilo tehničkih mogućnosti za igradnju iole značajnijih poslovnih objekata. Napominjano je i da su baš zbog toga uslovi rada u tri takozvana OUR-a bili veoma loši i opasni po zdravlje radnika

Skučen prostor onemogućava investicije i tehnološko osavremenjivanje opreme. Programski razvojni pravci Fabrike reznog alata biće usmereni na rezne alate, alate za oblikovanje i obradu deformacijom, na merne i kontrolne alate i uređaje, mašine i opremu, nove rezne materijale i novu tehnologiju – govorilo se.

Te 1988. godine Insitut Dženeral Motors ocenio da su ureznici iz FRA najbolji na svetu. Samo nekoliko godina kasnije, sa prvim danima sankcija počelo je posrtanje fabrike i ona se od tada više nikada nije oporavila. Prošle godine prestala je i da postoji.

Izvor: Morava info

Prethodni članakČačak je grad murala – u četvrtak se završava oslikavanje stotog
Sledeći članakPoraz Borca od Mege, Čarapić brojao do 28

11 KOMENTARA

  1. Bio sam deo kontrole kvaliteta koju smo sprovodili prilikom brusenja delova stajnog trapa za Boing Daglas,jos 1990 godine…tako da vrlo dobro znam kakvu smo fabriku unistili. Nije imalo pameti,ali je i dobro placeno da je ne koristimo. Sve u svemu,Jugoslavija je bila tenicki i tehnoloski pismena drzava…za postovanje.

  2. Ima prostora da se džidžaju zgrade jedna do druge i prave zatvoreni bazeni….a most i fabriku nema se gde..ajte molim vas…to bi ksro bilo ko kad udjete u pekaru…nepravimo burek jer nema mesta u vitrini…

    • Prodje vreme,stignu mlade generacije.Nahuskani ovim nacionalistima krenu da pljuju.Dug je bio tacno nesto iznad dvadeset milijardi dolara ali za celu zemlju.A dabas svaka republika bivse.Jugoslavije duguje deseto struko vise.Ko ce to vratiti ???Proizvodili smo avione,kamione,traktore,alate masine…sada sa pelenama motamo kablove….Izgradil smo bolnice,stanove.za radnike i.sa ovim i.onim sposobnim sve ode u majcinu.Stvaramo socijalne slucajeve u buducnosti.A oni iz partije i oko partije.vidite kako zive.

      • Jeste, ali pre 40-50 godina je 20 milijardi duga bilo mnogo više vredno nego sada. Tada je prosečna plata u recimo Americi bila 1000 dolara a sad je 4.000-5.000 dolara. Mi smo kao osnivači nesvrstanih u tom momentu bili važni i Amerima i Rusima, onog momenta kad je srušen Berlinski zid naša važnost zapadu je prestala da postoji. Više nema kredita ni transfera tehnologija sa zapada. Mi sami nismo gotovo ništa izmislili, Zastava nastala preko Fiata, FAP zahvaljujući Mercedesu, civilni deo Slobode zahvaljujući Bošu i tako dalje. Mislimo da smo bili mnogo pametni ali bez now-how prenosa tehnologija sa zapada naše najveće samostalno znanje je bila Čačanska rodna iz instituta u Čačku.
        Posle ratova i sankcija, naš jedini nivo su motanje kablova i prljave tehnologije, na žalost, to nam je Evropa odredila, uz iskopavanje litijuma i da budemo otpad Evropi sa jeftinom radnom snagom.

    • e moj strucnjace, da ti nije bilo copavog zagorca ti i tvoji bi i dalje bili u svojoj prapostojbini i kulucili za kacamak i casu mleka dnevno.

  3. Sve otišlo u majčinu, da nije bilo rata i sankcija, da se ušlo u dokapitalizacije firmi sa strateškim partnerima, gde bi nam bio kraj. Kao mašinski inženjer mogu samo da žalim što ovakve firme više ne postoje.

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here