Država je počela razgovore sa velikim trgovcima kako bi se smanjile cene. Međutim, ekonomisti smatraju da je problem u prethodnim učesnicima u lancu snabdevanja, zbog manjka konkurencije.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović podseća na to da su premijer Vlade Srbije Miloš Vučević, a pre njega i guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković, izrazili zabrinutost zbog kretanja cena proizvoda i usluga na tržištu Srbije.
- Nakon poremećaja izazvanih pandemijom, u mnogim zemljama je došlo do smirivanja inflacije brže nego u Srbiji. To je dovelo i do apsurdnih činjenica da je ista roba u istom trgovinskom lancu skuplja u Srbiji nego, recimo, u Nemačkoj. Kreatori ekonomske politike su sa zakašnjenjem počeli da traže krivce – objašnjava on za Danas.
Međutim, kako dodaje, svoju pažnju su neopravdano usmerili isključivo na marže u trgovini na malo.
- Vlada je naručila od Republičkog zavoda za statistiku analizu koja bi ukazala na uzroke nepovoljnih kretanja na praktično svim tržištima. Analiza je dala dosta dobru sliku tog dela naše stvarnosti. Pokazalo se da trgovina na malo nije jedini krivac za dostignuti visoki nivo cena. Nisu krive ni marže jer se one obračunavaju, pojednostavljeno rečeno, kao razlika između nabavne i prodajne cene. Čak i ako se marže ne povećavaju, viša nabavna vrednost će usloviti i višu finalnu cenu. Dakle, problem visokih cena u trgovini na malo je samo delimično vezan za trgovce. „Krivci“ su u većoj ili manjoj meri i dobavljači, odnosno proizvođači i uvoznici koji posredstvom trgovine plasiraju svoje proizvode potrošačima. Ako zagrebemo dublje, uzrok svemu tome je nedovoljna konkurencija i niska produktivnost, što uslovljava nisku cenovnu konkurentnost proizvoda na međunarodnom tržištu – smatra sagovornik Danasa.
Kako navodi, u Srbiji nema efikasne kontrole.
- Proizvođači i trgovci ostvaruju ekstra profite zbog manjka ili nedostatka konkurencije na domaćem tržištu. Međutim, njih ne treba kriviti za nepostojanje adekvatnih posrednih i neposrednih mera državne intervencije – smatra Stojanović.
Vođeni profitom, kako dodaje, oni koriste navedeni manjak konkurencije.
- Uz to, oni mogu da se udružuju i dogovaraju, vrše kupovinu tržišta putem kupovine firmi znajući da ne postoje efikasna tela zadužena za regulaciju tržišta, prvenstveno Komisija za zaštitu konkurencije. Na primer, to nezavisno regulatorno telo je prvo identifikovalo tajni dogovor dva najveća dobavljača kafe, a nakon nekoliko meseci, uslovno rečeno, odobrilo koncentraciju na tržištu kafe, tako što je jedan od kažnjenih učesnika na tom relevantnom tržištu kupio drugog i ostvario tržišno učešće od preko 80 odsto – podseća Stojanović.
On navodi da tri subjekata u trgovini poseduju skoro 50 odsto tržišta, a 20 vodećih oko 83 odsto.
- Kao posledicu ovakvih kretanja imamo stanje na mnogim tržištima koje vrši ogroman atak na standard stanovništva. Prema Zavodu za statistiku, proizvođači pekarskih proizvoda i testenine su u prošloj godini imali stopu bruto marže od čak 98,8 odsto. Slede proizvođači ulja i masti sa 93,5 odsto, a treći su prerađivači voća i povrća sa 67,09 odsto. Inače, stopa bruto marže proizvođača povećana je u odnosu na 2022. kada je iznosila 51,29 odsto – pojašnjava sagovornik Danasa.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković smatra da je uvek dobro da se obavljaju konsultacije vlade i privrednika.
Kada je reč o uticaju na snižavanje cena, Petković navodi da je ono moguće ako se koriste ekonomske mere, na primer, kroz dogovor o snižavanju dažbina.
- Snižavanje cena korpe sa ograničenim brojem artikala, na drugoj strani, neće značajno uticati na troškove života i standard građana. To se videlo i na primeru prošle akcije. Osim Sirka i to zahvaljujući jednom nespretnom komentaru, retko ko se seća nekog drugog proizvoda iz te akcije. Takve akcije mogu imati neko PR opravdanje, ali se na izvore rasta cena mora uticati na drugom mestu – naglašava on.
Zato je, smatra Petković, dobro što je u razgovoru učestvovala ministarka privrede.
- Šteta je jedino što pored predstavnika maloprodajnih lanaca nisu učestvovali i predstavnici najprofitabilnijih proizvođača robe svakodnevne potrošnje. Ili, možda, na poziv ministra trgovine, da su umesto maloprodajnih lanaca učestvovali predstavnici najprofitabilnijih uvoznika robe svakodnevne potrošnje. Jasno je kada se uporede bilansi ovih kompanija da profit ne ostaje pretežno u maloprodaji već u prethodnim učesnicima u lancu snabdevanja. Ako bi država preduzela korake da se uveća konkurencija u ovim fazama prodaje tako da se spreči pritisak na primarne proizvođače i da se poveća ponuda, vrlo brzo bi opale i cene na tržištu – napominje on.
Izvor: Danas
Najveci mesetari, u trgovina su vlasnici trgavackih radnji. Velikih i malih. Evo na Keju cena ulja od 155 do 186.din. Sve isto ulje. Ali marifetluk, necu reci nesto grublje, vlasnika je uocljiv.
Vecina komentatora je nepismena. Tekst bez tacke, zareza, v. slova, neodvajanja reci. Uzas. Ali su zato naostreni da svo crnilo, jad i jed izbace iz sebe. To im dodje kao terapija. Ako im pokaze neka ih.
Monopolisti u zemlji bez zakona mogu samo prevaranti lopovi da uspeju zašto neuvedu zakon utrgovinu zato što se političari tale savete prodajem samo u Srbiji su zaštićeni ko beli medvedi banana drzava
Mozda je tacno sve sto si rekao. Ali gde su vajni ekonomisti? Jave se samo kad hoce nesto da kritikuju. A nikada ne daju neki predlog. I jos da kazem da si nepismen. Procitaj I zakljuci.
Razbijanje monopola,kartela treba da bude drzavna briga broj jedan a ne radna mesta,statistika,marihuana,botovi,verbalni prekrsaji i slicne trivijalnosti…
U skolu Milisave. Na dopismenjavanje. Nije pismenost nalupetati nesto preko portala. Pismenost je kad se nesto napise, pa to ima smisla, poentu. Pa se napise recenica sa interpukcijom. A ne samo da se natrpaju reci bez ikakvog smisla.
Neko je tu u lancu obrazovanje podbacio. Ili vi ucitelji ili komentatori. Pre ce biti ovi drugi. Nisu vezbali pisanje, sastavljanje teksta. Pojavom drustvenih mreza poceli su da pisu. A ne znaju, koliko ne znaju. A hoce. Pruzila se prilika. A sto to pismenom bode oci I mozak nema veze.