Promena klime utiče i na letnje temperature: Čeka li nas vrelo leto i ove godine?

Leto zvanično počinje danas, ali ako pitate termometar, ono je stiglo još pre dve nedelje[1]. I to ne bilo kakvo leto, već leto velikih vrućina. Temperature iznad 35 stepeni Celzijusa sve su prisutniji deo našeg svakodnevnog života, a prognoze kažu da nas do kraja avgusta čeka i do 65 tropskih dana[2].

Klimatske promene više nisu neka apstraktna tema iz vesti. One su realnost koju svako od nas oseti na svojoj koži. Iako se često ponadamo da će nam neka kiša ili par hladnijih dana pomoći da lakše prebrodimo tople dane, ove godine nas čeka dva meseca vreline, gotovo bez pauze.

Klima se menja, i to brzo. Takođe, po rečima stručnjaka[3], Srbija se zagreva brže od globalnog proseka. I dok ne možemo da utičemo na, recimo, intenzitet avio-saobraćaja, ipak postoje stvari u našoj svakodnevici koje, ako se svako od nas potrudi, mogu napraviti razliku.

Šta mi možemo da učinimo?  

Promene ne moraju da budu dramatične, jer i male navike mogu imati veliki uticaj.

Počnimo od svog doma. Korišćenje klima uređaja na odgovorniji način, poput podešavanja temperature samo za jedan stepen više, može značajno smanjiti potrošnju energije i ublažiti pritisak na elektroenergetski sistem tokom letnjih vrućina.

Krećimo se održivo. Umesto automobila, korišćenje bicikla, javnog prevoza ili pešačenje, doprinosi smanjenju ekološkog otiska.

Ne bacajmo hranu. Svaki zalogaj koji završi u kanti doprinosi stvaranju metana na deponijama, jednog od najjačih gasova sa efektom staklene bašte. Planiranjem obroka i pametnijom kupovinom, ne samo da štedimo novac, već i čuvamo planetu.

Razmislimo o ishrani. Uvođenjem više obroka baziranih na biljnim proteinima u ishranu doprinosimo očuvanju životne sredine, jer proizvodnja mesa ima znatno veći uticaj na klimatske promene i prirodne resurse.

Šta velike kompanije mogu da učine?  

Navedene promene su u domenu pojedinca, ali isto tako, velike kompanije i organizacije imaju odgovornost i moć da doprinesu. Dobar primer u Srbiji jeste kompanija Lidl, koja sprovodi konkretne mere u cilju očuvanja životne sredine i ublažavanja posledica klimatskih promena, među kojima se izdvajaju:

• Korišćenje prirodnih rashladnih agensa za hlađenje proizvoda čija upotreba doprinosi smanjenoj emisiji gasova staklene bašte
• Energetski efikasna gradnja i korišćenje materijala sa manjim emisijama štetnih gasova
• Odgovorno upravljanje otpadom – oko 93% ukupnog otpada Lidl zbrinjava na ekološki prihvatljive načine kao što su to: reciklaža, korišćenje otpada za biogas, kompostiranje i ponovno iskorišćenje otpada

• Potpuno snabdevanje električnom energijom iz obnovljivih izvora svih Lidl objekata
• Kontinuirano smanjenje upotrebe plastike i uvećanje reciklata u ambalaži – primera radi, na ambalaži vode Lidl brenda Saguaro smanjena je upotreba plastike za oko 275 tona na godišnjem nivou
• Kompanija se obavezala na Net Zero strategiju prema SBTi-u [4]– tj da će smanjiti više od 90% emisija do 2050. godine

Zajedno protiv klimatskih promena

Borba protiv klimatskih promena nije nešto što nas tek čeka u budućnosti, ona je već počela i odvija se upravo sada. Dok temperature rastu, vreme za delovanje se smanjuje. Zato je važno da svako od nas prepozna svoju ulogu, bilo da je reč o malim koracima u svakodnevnom životu ili velikim odlukama na nivou kompanija.

Primeri poput Lidla pokazuju da odgovoran i sistemski pristup zaštiti životne sredine može biti uspešan i ostvariv. A kada se individualna svest i korporativna odgovornost udruže, tada možemo napraviti stvarnu razliku, parirati globalnim izazovima i biti korak bliže održivijoj budućnosti.

---

[1] https://www.accuweather.com/sr/rs/belgrade/298198/june-weather/298198

[2] https://klima101.rs/prognoza-leto-2025-toplotni-talas-jun/?target=_blank

[3] https://balkangreenenergynews.com/countdown-to-cop28-temperature-growth-in-serbia-is-60-above-global-average/?utm_source=chatgpt.com

[4] Target dashboard – Science Based Targets Initiative

PROMO TEKST – ZAKUPLJEN PROSTOR