Protesti „1 od 5 miliona“ – izgubljena trka ili politički maraton?

Napad na Borka Stefanovića bio je povod za početak protesta „1 od 5 miliona“. U subotu su ti protesti u Beogradu održani po 23. put, u senci pitanja – šta dalje?

Nije tajna da je posle šest meseci došlo do zamora i rasipanja energije, broj učesnika iz nedelje u nedelju sve je manji, a u mnogim do nedavno „pobunjenim“ gradovima širom zemlje građani više ne izlaze na ulice. Organizatori i protestima naklonjeni analitičari o svemu ipak govore sa nesmanjenim optimizmom, uvereni da će „1 od 5 miliona“ imati drugačiji epilog od prethodna dva velika protestna talasa.

Žuta patka. Sećate li se te maskote? Protest protiv diktature. A njega?

Pod parolom „Ne davimo Beograd“, na hiljade Beograđana šetalo je osam puta, poslednji put u februaru 2017. U aprilu iste godine štafetu su preuzeli građani pobunjeni „protiv diktature“. U prvim danima učesnici su se brojali hiljadama, kako je vreme odmicalo, mogli su se izbrojati na prste.

– Ne bih rekao da ovih protestima preti i ista sudbina kao protestima NDMBGD i ‘Protiv diktature’, pre svega zbog toga šta je bio motiv i razlog za to. Rušenje u Hercegovačkoj, gde su se građani Beograda okupili, pokušali da ukažu na to da je neophodno da se pravno reši taj slučaj, sa druge strane, protesti posle predsedničkih izbora su bili zakasneli protesti. I negde taj početak je samo početak ovih protesta, jer je u startu neuspešno protestovati protiv nečega što se već desilo – kaže docent na FPN-u Boban Stojanović.

Ipak, činjenica je da su iz nedelje u nedelju, subotnje šetnje sve kraće.

– Na jučerašnjem protestu pojavilo se do sad najmanji broj ljudi od kad je počela ova serija protesta, bilo je juče negde oko blizu 2.500 ljudi, nije bilo preko toga – kazao je Aleksandar Gubaš, ekspert za prebrojavanje učesnika na protestima.

Od kako su skinuli zimske jakne, i vlast ih sve ređe prebrojava. Da je došlo do zamora, ne poriču ni organizatori.

– Međutim, to uopšte ne znači da će protesti samo da stanu. Sasvim sigurno u nekom trenutku će ljudi početi da izlaze na ulice – kazao je Miodrag Simović.

Do tada su tu i druge opcije.

– U okviru Slobodne zone se počinju puštati i emitovati i predstave i muzika, filmovi, sve angažovanog karaktera – dodao je Simović.

– Uz ovu Slobodnu zonu i nadam se u budućnosti, neke nove kreativne akcije, ali pre svega neke forme građanske neposlušnosti, mogu u nekom trenutku da nateraju, pre svega Aleksandra Vulića, odnosno vlast, da otvori prostor za dijalog, pa da se zaista do marta ili aprila naredne godine stigne do nečega što bi mogle da budu iole slobodni i fer izbori – naglasio je Stojanović.

Do tada, šetati se mora – apeluje Stojanović, jer je, zaključuje, naivno misliti da se za šest meseci bilo šta može suštinski promeniti. Drugim rečima, proteste ne treba posmatrati kao trku, pa ni u broju učesnika, već kao politički maraton.

Izvor: N1