Sezonci iz Srbije i ovog leta na hrvatskom i crnogorskom primorju: Plate i do 3.000 evra

0
Foto: Pixabay

Na hiljade građana Srbije i ove godine će tokom letnjih meseci raditi u inostranstvu, a odredišta na kojima najčešće nalaze poslove su Hrvatska i Crna Gora.

U agencijama za zapošljavanje kažu za Euronews Srbija da je potražnja za radnicima velika i ukazuju da odlazak na sezonske poslove na Jadran pravi „rupu“ i na domaćem tržištu rada. Najviše se to oseti u sektoru turizma, jer su najtraženiji profili na crnogorskom i hrvatskom primorju, kao i prethodnih godina, konobari, kuvari i pomoćni radnici u kuhinji, tako da su domaći ugostitetlji u problemu da nadomeste odliv radne snage.

Među kandidatima koji odlaze u druge zemlje da rade tokom leta najviše je mladih, a oni to vide kao spoj lepog i korisnog, jer leto provedu na moru, a uz to i zarade. Poslodavci kažu da je u periodu od maja do septembra sve teže doći do zainteresovanih i kvalitetnih radnika.

Najveća potražnja je za ugostiteteljskim i turističkim radnicima. Što se tiče ponuda, najviše ih u sezoni ima iz Hrvatske i najveći broj radnika iz sektora ugostiteljstva odlazi tamo. U oblastima građevinarstva i mašinstva sezona traje tokom cele godine, pa i u toku leta. Naši radnici se zapošljavaju u hrvatskim firmama, ali često i u slovenačkim. Kada su u pitanju građevinski i radnici u mašinstvu traženi su svi profili – od fizičkih radnika do inženjera – kaže za Euronews Srbija Bojan Tanasković, vlasnik jedne agencije za zapošljavanje iz Jagodine.

Robert Pende iz hrvatskog Ministarstva turizma je nedavno izjavio za HRT da u sektoru smeštaja i ishrane ovoj zemlji za rad na primorju trenutno nedostaje 15.000 radnika, iako očekuje da će se taj broj smanjiti.

Trenutno, prema informacijama koje smo dobili od samog sektora, samo u delatnosti smeštaja bi negde oko 10.000 ljudi trebalo da bude zaposleno za ovu turističku godinu. Procene su da bi u sektoru restorana i drugih pratećih usluga trebalo još oko 5.000 radnika – rekao je Pende.

Bojan Tanasković napominje da se uslovi za rad u inostranstvu značajno razlikuju, a da naši ljudi najviše ipak vole da idu u Nemačku.

Za naše radnike je to obećana zemlja, iako nije najkvalitetnija ni za život ni za rad. Naši ljudi hrle da rade tamo, ali se mnogi brzo i vrate. Oni su pooštrili kriterijume i ograničili zapošljavanje na kandidate koji su se školovali redovno, tako da manje šanse imaju oni koji su se prekvalifikovali. Mnogi odlaze da rade na građevini u Belgiji i Holandiji i tamo su liberalniji za legalno zapošljavanje naših radnika, jer je poreski sistem jednostavniji – kaže Tanasković.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore izdalo je prošle godine, od 1. januara do 10. avgusta, 1.438 dozvola za sezonsko zapošljavanje, pisala je Pobjeda. Najviše dozvola dobili su državljani zemalja regiona, a među njima su najbrojniji stanovnici Srbije, kojih je ukupno bilo 844. Tanasković napominje da je sistem sezonskog rada trenutno najlošije uređen u ovoj državi i da je tamo sve teže angažovati radnike legalno, jer „procedura zapošljavanja traje duže od sezone“.

U Crnoj Gori naši uglavnom rade na crno, jer mi se čini da je sistem za radne dozvole tamo sada komplikovaniji nego u Britaniji. Proces dobijanja dozvole traje dva, tri meseca, a sezona tri meseca. Slovenija je ljudima privlačna, jer im odgovara zbog radne i boravišne dozvole. Propisi su takvi da su prvih godinu dana prijavljeni na poslodavca, a druge dve godine dobiju dozvolu na svoje ime, pa mogu u trećim zemljama da budu kompatibilni i da rade legalno – navodi sagovornik Euronews Srbija.

Bojan Tanasković navodi da je u Hrvatskoj neoporeziv deo zarade oko 550 do 600 evra za nekvalifikovanog radnika, ali da imaju i takozvani terenski dodatak koji im poslodavci dodatno isplaćuju.

Za sobaricu je plata od 700 do 900 evra, za konobara od 1.000 do 1.300, za kuvara od 1.500 do 3.000 evra. Zarada zavisi od broja radnih sati koje su spremni da odrade u sezoni i od broja slobodonih dana, ali i od kvaliteta usluge koju daju. Kvalifikovani radnici građevine, tesari, armirači, zidari, pa i mašinci poput bravara, odnosno svi majstori – oni primaju platu od 1.500 do 2.000 evra. Zarada je neto, a na sve te uslove svim zaposlenima se plaćaju troškovi smeštaja, hrana, radna boravišna dozvola, lekarski pregled i uniforma, prevoz kuća-posao, tako da imaju ceo život plaćen i od 1.500 do 2.000 evra platu – kaže Tanasković.

Sajt Startuj.com istraživao je koje sezonske poslove mladi najčešće biraju i rade. Primetno je da je veliki broj oglasa bio oglašen za poslove u inostranstvu i to čak 65 odsto. Ovi poslovi se odnose na oblast ugostiteljstva i u velikoj većini mladi ljudi se odlučuju za primorje, Nemačku i Austriju. Prema njihovim podacima, u inostranstvu se najčešće traže radnici u ugostiteljstvu, pripremi hrane, u oblasti higijene, trgovine i prodaje.

Miloš Turinski sa portala Poslovi Infostud ukazuje da je tokom sezone najveći problem odlazak velikog broja ljudi na primorje, što stvara probleme domaćim ugostitetljima.

Za vreme sezone ovde se otvori prostor za rad u našim lokalima, koji je teško popuniti. Postaje jako veliki deficit, ugostitelji gotovo da ne mogu da dođu do konobara, kuvari su tek posebna priča. Do njih je i inače teško doći, a tokom sezone to postaje nemoguća misija – kaže Turinski.

On napominje da su zarade na primorju veće i da naši ljudi zato migriraju najduže do šest meseci. Napominje da zarada zavisi od dogovora sa poslodavcem i da im se nudi više opcija – neki imaju fiksnu zaradu plus bašiš, negde se plaća dnevnica, a negde na sat. Uz to, većina nudi plaćen smeštaj, a neki plaćaju i hranu.

Izvor: Euronews Srbija

BEZ KOMENTARA

PRE SLANJA KOMENTARA, MOLOMO VAS DA OBRATITE PAŽNJU NA SLEDEĆE UPUTSTVO:
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Portal Morava info zadržava pravo da, ukoliko ih proceni kao neumesne, skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Portal Morava info nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

OSTAVITE ODGOVOR