U Srbiji nema nestašice krompira, ali se površine pod krompirom godinama smanjuju, a deo potreba nadoknađuje se uvozom. Predsednik Udruženja „Plodovi Srbije“ Ratko Vukićević kaže za RTS da je ovogodišnji rod bolji od prošlogodišnjeg, ali da će uvoz verovatno ponovo biti neophodan. Agroekonomista Žarko Galetin ne očekuje dramatično poskupljenje konzumnog krompira u Srbiji, ali upozorava da će se poremećaji u Evropi neminovno osetiti i na domaćem tržištu.
Evropi preti ozbiljan problem sa krompirom – od prošlogodišnjeg viška i cene od svega 30 evra po toni, do ovogodišnjih cena koje u pojedinim slučajevima dosežu čak 250 evra.
Dok se u Evropi govori o manjku i rastu cena, u Srbiji nema nestašice krompira.
- Prošla godina bila je izuzetno loša za domaće proizvođače krompira zbog suše tokom jula i avgusta, posebno u brdskim i planinskim krajevima – rekao je Ratko Vukićević, proizvođač krompira i predsednik Udruženja „Plodovi Srbije“.
Ova godina u Srbiji počela je znatno bolje. Usevi su u julu bili u veoma dobrom stanju, ali je zatim ponovo nastupio sušni period. Posledice, ipak, nisu tako teške kao prošle godine.
- Prinosi su oko 25 do 30 tona na brdima, ko je dobro uradio. Bilo je velikih problema u Vojvodini, zalivanje je bilo zabranjeno, ali imamo neki prinos koji je zadovoljavajući – kaže Vukićević.
Vađenje krompira tek je počelo, pa još nema konačnih podataka o ovogodišnjoj proizvodnji.
I pored zadovoljavajućeg ovogodišnjeg roda, Vukićević upozorava na dugoročniji problem – smanjenje površina pod krompirom u Srbiji.
Zbog toga domaća proizvodnja više nije dovoljna da pokrije sve potrebe tržišta.
- Nažalost, zbog smanjenja površina kod nas, mi smo sada na listi uvoznika krompira. Nemamo još tačne podatke o prinosima, krenulo je tek vađenje, ali bojim se da ćemo i ove godine morati da uvezemo – ističe Vukićević.
Ove godine, međutim, postavlja se i pitanje odakle će Srbija moći da uveze potrebne količine, pošto se veliki evropski proizvođači suočavaju sa manjim prinosima.
Agroekonomista Žarko Galetin ukazuje da je situacija u Evropi ove godine potpuno drugačija od prošlogodišnje.
Prema podacima koje je izneo, krompir je zasejan na oko 520.000 hektara, što je približno 15 odsto manje nego ranije. Istovremeno je suša pogodila neke od najznačajnijih evropskih proizvođača.
- Srbija je osetljiva na evropske poremećaje upravo zbog zavisnosti od uvoza – ukazuje Galetin.
Prema njegovim rečima, oko 40 odsto domaćih potreba nadoknađuje se uvozom iz Evrope, pre svega iz Belgije, Holandije i Francuske.
Zbog toga se rast cena u tim zemljama neminovno preliva i na domaće tržište.
- Ako bismo bili samodovoljni u proizvodnji krompira, ne bismo toliko osetili te tržišne potrese u Evropi. Ali kada 40 odsto nadoknađujete da biste zadovoljili domaće potrebe, onda delite sudbinu tržišta zemalja iz kojih tu robu uvozite – objašnjava Galetin.
Dodatni problem su gubici prilikom skladištenja. Od domaće proizvodnje koja se kreće između 500.000 i 600.000 tona, prema Galetinovim rečima, čak 70.000 do 80.000 tona može da bude izgubljeno tokom skladištenja.
Trenutna otkupna cena domaćeg krompira, kako navodi, kreće se između 45 i 50 dinara po kilogramu, dok je u prodavnicama cena oko 100 dinara, a ponegde i viša.
- Ne očekujem nešto ekstremno velike cene krompira, kao što imamo dramatičnu situaciju u Evropi, gde imate nekoliko puta veću cenu ove godine u odnosu na prošlu – kaže Galetin.
Očekuje, ipak, određeni rast cena konzumnog krompira, posebno kako se budu smanjivale prošlogodišnje zalihe.
Značajnije posledice mogao bi da oseti segment prerađenog krompira, pre svega sirovina za proizvodnju pomfrita i čipsa, koji je u većoj meri povezan sa evropskim tržištem.
Vukićević ukazuje i na to da među domaćim potrošačima i dalje postoji uverenje da je crveni krompir kvalitetniji od belog.
Smatra da za takvo uverenje nema proizvodnog opravdanja.
U Evropi i svetu znatno više se koriste bele sorte, a posebno je veliki izbor ranih sorti koje su pogodne za različite uslove proizvodnje, otpornost na sušu i bolesti, kao i za skladištenje.
- Nije nikakav razlog da, ako je crvena sorta, ona bude bolja za proizvodnju. Sve to zavisi od sorte. Izbor sortimenta je vrlo bitan i za klimu, i za zemljište, i za namenu – naglašava Vukićević.
Problem predstavlja i zastarela mehanizacija. Za savremenu proizvodnju potrebne su mašine koje mogu dobro da pripreme zemljište i formiraju banak koji zadržava vlagu, što postaje sve važnije u uslovima čestih suša.
Međutim, takva mehanizacija zahteva velika ulaganja koja mali proizvođači teško mogu da opravdaju.
- Taj proizvođač bi trebalo da ima 50 hektara zemlje da može da kupi dobre mašine i da te mašine može da otplati kroz svoju proizvodnju. I opet ne može sam da osvoji poziciju na tržištu. Oni moraju biti udruženi u kooperativu – ističe Vukićević.
Bez udruživanja i većih količina, smatra, mali proizvođači teško mogu da budu konkurentni i na domaćem i na globalnom tržištu.
Galetin smatra da bi problemi na evropskom tržištu mogli da predstavljaju priliku za srpske proizvođače, ali naglašava da povećanje proizvodnje nije jednostavno.
Proizvodnja krompira je intenzivna i zahteva značajna ulaganja. Prema njegovim rečima, troškovi po hektaru kreću se od oko 800.000 do čak milion dinara.
Pored same proizvodnje, neophodna je i odgovarajuća infrastruktura, posebno savremena skladišta sa uslovima koji omogućavaju duže čuvanje krompira.
- To je jedan vrlo ozbiljan biznis. Ali ako imate viziju na duži rok, u svakom slučaju se isplati, jer svaka intenzivna proizvodnja, kao što je povrtarstvo generalno, a pogotovo proizvodnja krompira, uvek se više isplati – navodi Žarko Galetin.
Izvor: RTS
