Šta će biti sa “Ideom“, “Rodom“ i “Merkatorom“ posle stečaja Alta banke

Da li je novac Alta banke korišćen za kupovinu “Idee“, “Rode“ i “Merkatora“ – jedno je od ključnih pitanja koje bi trebalo da bude razjašnjeno u stečajnom postupku, poručuje Ivana Matić, bivša vršiteljka dužnosti direktorke Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Bivša vršiteljka dužnosti direktorke Agencije za licenciranje stečajnih upravnika Ivana Matić ističe da “Idea“, “Roda“ i “Merkator“ mogu da nastave redovno poslovanje uprkos stečaju Alta banke, jer je reč o kompanijama koje nisu direktno u njenom vlasništvu.

Objasnila je da je kompanija “Alta ritejl“, čiji je vlasnik Davor Macura, 13. oktobra završila transakciju kupovine trgovinskih lanaca, dok je stečaj nad Alta bankom otvoren 3. novembra.

• “Roda“, “Merkator“ i ostale kompanije koje su kupljene, odnosno za koje je transakcija završena 13. oktobra, mogu da nastave da posluju kao i ranije. Oni su kupili samo udeo, znači promenio se vlasnik – objasnila je Matićeva.

Istakla je da su trgovinski lanci imali račune u više poslovnih banaka, a ne samo u Alta banci, što im omogućava da nesmetano obavljaju transakcije.

• Njihovo poslovanje nije ugroženo u tom delu. Oni imaju transakcije i preko svih drugih banaka, što je uobičajeno, jer velika kompanija ne radi samo sa jednom bankom – navela je Matićeva.

Govoreći o sudbini oko 6.500 zaposlenih u trgovinskim lancima, Matićeva je ocenila da u ovom trenutku nema razloga za zabrinutost, jer prodavnice nastavljaju redovno da rade. Posebno je istakla značaj dogovora kompanije Idea sa dobavljačima, kako bi se obezbedilo nesmetano snabdevanje prodavnica.

• Koliko ja imam saznanja, juče je “Idea“ imala sastanak sa svojim dobavljačima. Najvažnije je da u ovom trenutku svi oni budu u koordinaciji, da se nastavi snabdevanje prodavnica, pošto je to jedan od najvećih i najznačajnijih lanaca u Srbiji – rekla je Matićeva.

Naglasila je da ne postoji automatska veza između stečaja Alta banke i eventualnog stečaja kompanija koje je kupila “Alta ritejl“.

• Oni trenutno nisu ugroženi, s obzirom na to da prodavnice normalno posluju i da sve normalno funkcioniše. Nisu direktno povezani i nije direktno vlasništvo Alta banke u njihovom sistemu – istakla je Matićeva.

Prema rečima Matićeve, jedno od najvažnijih pitanja u predstojećem stečajnom postupku biće utvrđivanje porekla novca kojim je „Alta ritejl“ kupila trgovinske lance.

Navela je da je kupoprodajna transakcija završena 13. oktobra i da je novac isplaćen “Fortenovi“, ali da tek treba utvrditi da li je kupovina finansirana kreditom Alta banke.

• Ovo da li je “Alta ritejl“ uzeo kredit od Alta banke, to će se tek videti – rekla je Matićeva.

Ukoliko se utvrdi da je „Alta ritejl“ koristila kredit Alta banke za kupovinu Idee i Rode, ta sredstva će morati da budu vraćena, objasnila je Matićeva.

• U ovom trenutku neće doći do promene vlasništva, ali ukoliko je “Alta ritejl“ uzela kredit od Alta banke da bi kupila “Ideu“ i “Rodu“, ona mora da vrati ta sredstva – naglasila je Matićeva.

Ukazala je i da bi imovina mogla da bude predmet daljih postupaka ukoliko se utvrdi da je stečena nezakonitim radnjama.

• Ako se utvrdi da je to imovina stečena na sumnjiv način ili nekim nedozvoljenim radnjama, ona može biti oduzeta – rekla je Matićeva.

Matićeva smatra da će stečajni postupak Alta banke biti dugotrajan i složen, kao i da će biti neophodno uključivanje drugih nadležnih organa.

• Sto posto sam sigurna da sama Agencija za osiguranje depozita ne može sve da utvrdi i da će ovde međunarodne organizacije i organi koji trenutno rade istrage, tužilaštvo, morati biti uključeni i u tok i u postupak sprovođenja stečajnog postupka nad Alta bankom – rekla je Matićeva.

Posebno je ukazala na značaj finansijske forenzike, koja omogućava praćenje novčanih tokova i utvrđivanje eventualnih nezakonitih transakcija.

• Danas se novac može pratiti, postoji finansijska forenzika kojom se ja takođe bavim i trag novca se vidi. Nekad je to bilo nevidljivo. U današnje vreme moguće je da se isprati sa velikim procentom uspešnosti – istakla je ona.

Naglasila je da je jedan od najvažnijih zadataka da se eventualno nezakonito izneta sredstva pronađu i vrate u stečajnu masu, kako bi se omogućila isplata poverilaca.

• Najvažniji zadatak je da se taj novac vrati i da uđe u stečajnu masu, kako bi se od tog novca mogli namiriti poverioci, odnosno isplatiti sredstva deponentima banke, bilo da su pravna ili fizička lica – zaključila je Matićeva.

Izvor: RTS